U četvrtak, 31. oktobra 2013. godine, počinje ovogodišnja Škola fizike. Kao i prethodnih godina Škola fizike radi u OŠ “Učitelj Tasa” u Nišu, svakog četvrtka od 19:45h.
Opširnije: Škola fizike za osnovce u Nišu
Write comment (0 Comments) 
Što naše sonde lete dalje od Sunca, korišćenje izotopske termoelektrike postaje sve izvesnije. Zašto je plutonijum tako neophodan? Zašto on, i nijedan drugi elemenat? Nađi ovde odgovor.
Opširnije: Zašto kosmičke sonde koriste plutonijum?
Write comment (0 Comments) ...postati redovna i među korisnicima mobilnih telefona
Zaplašen našom proevropskom inicijativom za održavanje parade ponosa, umalo da mi promakne činjenica da nas opasnost vreba i sa druge strane. Da ne bude dvosmislenih nesporazuma, mislim na elektronsku stranu. Sad kažu da su nam i Androidi ili iPhonei ugroženi, i da bi nam (i tu) trebali kondomi. Ovog puta, oni na struju.
Opširnije: Uskoro će rečenica „koristiš li kondom?“...
Write comment (1 Comment) Ključna zagonetka koja zaokuplja pažnju kosmologa mogla bi da dobije svoj odgovor zahvaljujući otkriću Higsovog bozona 2012. godine. Ovo otkriće takođe je dobilo ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku.
Opširnije: Higsov bozon može da reši misteriju tamne materije?
Write comment (0 Comments) Danas je Nobelov komitet je objavio imena dobitnika Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu. Kao što su se mnogi nadali i očekivali ovogodišnja Nobelova nagrada dodeljena je za teorijsko otkriće mehanizma koji daje značajan doprinos razumevanju porekla mase subatomskih čestica. Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu su Piter Higs (Peter W. Higgs) i Francois Engert (François Englert).
Ova dvojica istraživača su nezavisno jedan od drugog (F. Engert u saradnji sa Robertom Broutom, koji je preminuo pre dve godine) su 1964. godine predložili teoriju koja je objasnila način na koji čestice dobijaju masu. Jula 2012. godine ATLAS i CMS kolaboracije u CERN-u su eksperimentima potvrdile ovaj teorijski model otkrićem tzv. Higsove čestice.
Opširnije: Nobelova nagrada za fiziku za 2013. godinu
Write comment (0 Comments) 
Višekratni mlazni raketoplan bi mogao da stigne bilo gde na Zemlji za manje od četiri sata
Opširnije: Raketoplan koji za četiri sata stiže bilo gde
Write comment (0 Comments) 
Svi su čulu za spektar Sunčevih boja. Oni dokoni su ga i videli. Od čitave svetlosti koja padne na površinu naše planete 44% otpada na vidljivu svetlost, 3% na ultraljubičastu, a ostalo predstavlja infracrveno zračenje.
Opširnije: Zašto nedostaje toliko boja u dugi?
Write comment (2 Comments) 
Šta je boja zapravo? Može se tvrditi da je ona samo ljudska iluzija, ali najtačnije je reći da je boja ljudska vizuelna perceptivna karakteristika. Naime, čovek je zahvaljujući receptorima u retini oka u stanju da vidi jedan deo elektromagnetnog spektra
Opširnije: Duga: Nauka o bojama
Write comment (0 Comments) 
Na koji način je moguće povezati supu i zvezde? Nikako, sem u tekstovima objavljenim u AM. Prati ovaj trag do kraja, pa ćeš se i sam uveriti.
Posvećeno mom e-prijatelju r2d2 i ostalim forumašima FAMA-e
Opširnije: Magnetizam: karika koja nedostaje
Write comment (3 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
