Prof. Dejan Stojković za AM govori ukratko o svom predavanju "Mini crne rupe na LHC-u" koje će da održi 16. juna na Institutu za fiziku u Zemunu.
Tablica važnijih svemirski kretanja u kojima učestvuje čovek.
(Iz knjige Svemir Marina Fonovića)
Šta je to magnituda 
Na kraju devetnaestog veka smo znali samo za elektron, o postojanju fotona, osnovnoj „jedinici" svetlosti, tek je počelo da se spekuliše, a nad nama su bila dva „crna oblačka" fizike iz kojih su početkom 20. veka izašle teorija relativnosti i kvantna mehanika. Tokom burne druge polovine 20. veka dobili smo i teoriju elementarnih čestica, koja svoj završetak (ili novi početak) očekuje narednih godina otkrićima u CERN-u.
Piše: Uroš Delić
U sistemu tri tela, od kojih jedno ima zanemarljivu masu u poređenju sa preostala dva, postoji pet tačaka u kojima su rezultante mehaničkih sila jednake nuli.
Sedite u vozu, a on juri kroz polja i livade. Strelovitom brzinom hrlite napred vi, vaše stvari, svi vagoni, ceo voz. Zapravo ne baš ceo voz.
Mnogo ljudi ne voli fudbal. Mnogo ljudi ga obožava. Otkud to? Oni koji ga ne vole imaju mnoge pritužbe na igru - te im je veliki teren, te ima premalo golova, ništa se ne dešava. Oni su daleko od istine, a nauka je tu da to i pokaže.
Piše: Nikola Veselinović
Ovogodišnje približavanje Venere donjoj konjunciji možemo iskoristiti da proverimo važi li još uvek kontraverzni efekat u vezi Venerinih mena. Naime, astronom Johan Šreter 1793. godine zapazio je da se Venerine faze koje je posmatrao kroz teleskop, ne poklapaju sa onima iz efemerida. I drugi njegovi savremenici su potvrdili isti efekat, koji je kasnije dobio ime Šreterov efekat.
