Magnetici su materijali koji se mogu namagnetisati.

Vrste magnetika:

Meki magnetici – privremeni magneti. To su gvožđe (Fe), kobalt (Co) nikl (Ni).  Oni se ponašaju kao magneti samo kada se nađu u magnetnom polju.

Tvrdi magnetici – permanentni, trajni, stalni magnet. To su čelik i magnetit.

Magnetno delovanje se javlja između magneta i magneta, i magneta i nekih metala.

Magnetno delovanje se dešava posredstvom magnetnog polja.

Magnetno polje je oblik materije u kome deluju magnetne sile.

Magnetna sila je mera magnetnog delovanja.

Linije magnetnih sila su zamišljene linije koje pokazuju jačinu, pravac i smer magnetnih sila.

Pravac magnetnih sila se poklapa sa tangentama linija sila magnetnog polja. Pošto su magnetne sile krive linije njihov pravac se menja iz tačke u tačku polja.

Smer magnetnih sila je od severnog pola ka južnom polu.

Polovi magneta su tačke na magnetu gde je gustina magnetnih sila najveća. U magnetnom polju se javljaju dva magnetna pola, severni (N) i južni (S) 

Vrste magnetnih sila:

1. Privlačne magnetne sile
2. Odbojne magnetne sile

Privlačne magnetne sile deluju između severnog i južnog magnetnog pola. Odbojne magnetne sile deluju između istoimenih magnetnih polova.

Vrste magnetnih polja:

Homogeno magnetno polje je polje u kom je gustina magnetnih sila ista u svim delovima polja. Heterogeno magnetno polje je polje u kom je gustina magnetnih sila različita.

Magnetizam nastaje u mikrosvetu ili svetu atoma.

Magnetizam je posledica kretanja naelektrisanja.

Atomi  su elementarni magneti. Kretanje elektrona u elektronskom omotaču stvara magnetno polje oko atoma. Atomi su najmanji magneti u prirodi.

Namagnetisavanje magnetika se dešava pod dejstvom magnetnih sila. Kada na elementarne magnete (atome) magnetika deluju magnetne sile nekog drugog magneta oni se postrojavaju u redove. Tada dolazi do slaganja magnetnih sila u magnetnim poljima elementarnih magneta. Njihova rezultanta je magnetno polje magnetika.

 Zemlja-magnet

Usled usmerenog kretanja naelektrisanih čestica koje čine tečnu magmu u unutrašnjosti Zemlje oko nje se stvara magnetno polje. Za razliku od Zemlje, Mesec i Mars koji imaju čvrstu unutrašnjost nemaju magnetno polje.

Pošto su strujanja naelektrisanja promenljiva i magnetno polje Zemlje je promenljivo. Tako dolazi i do pomeranja magnetnih polova Zemlje. Magnetni i geografski polovi Zemlje se ne poklapaju.

Magnetno polje Zemlje ima veoma važnu ulogu za njen živi svet. Ono ga štiti od sunčevog  i kosmičkog zračenja.

Najveće magnetno polje u našoj blizini ima Sunce. Ono se proteže do granica Sunčevog sistema. Otkrivena su magnetna polja na Jupiteru, Saturnu i Uranu. Najjača magnetna polja u Svemiru imaju magnetari čija su polja 10 000 miliona puta jača od Zemljinog.

Utvrđivanje:

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić