Fizika

Akceleratorski sistemi - LHC (2 deo)

Prošle nedelje mogli ste da čitate prvi deo maturskog rada Jovana Odavić pod naslovom "Akceleratoriski sistem LHC", priča se sad nastavlja.

* * *

Akceleratorski sistemi

Prva etapa razvoja fizike visokih energija ( poznatije kao fizike elementarnih čestica ), početak 30-tih – 40-tih godina XX veka, bila je u prvom redu povezana sa proučavanje kosmičkih zraka. Primarni kosmički zraci sastoje se od brzih protona, koji dospevaju na Zemlju iz kosmičkih prostranstava. Sudarajući se sa jezgrima atoma atmosfere ti primarni protoni stvaraju mnoge sekundarne čestice. Pri proučavanju tih sekundarnih čestica otkrilo se da među njima, pored običnih čestica – fotona, elektrona, i nukleona, postoje i neke potpuno nove čestice. Da bi se odredila priroda tih novih čestica krajem 40-tih godina počela je izgradnja sistema za ubrzavanje naelektrisanih čestica.

Nemačka atomska bomba?

Fizika i etika

Nemačka atomska bomba?

bomba1

Tokom 44-te godine, Američka tajna služba, preteča CIA-e, je saznala da Verner Hajzenberg (Werner Heisenberg ), nemački fizičar i nobelovac treba da održi predavanje u Švajcarskoj. Hajzenberg je bio glavna figura i vođa nemačkog nuklearnog programa. Odlučeno je da se pošalje ubica koji bi Haizenberga, na predavanju ili odmah posle, ubio!!!

Piše: Nikola Veselinović

LHC brojkama

atlas_cern_part

Znate li gde se nalazi najhladnije mesto u svemiru? Kraj Ženeve! A znate li koliko naučnika radi u Cernu i koliko kilometara žice je ugrađeno u taj akcelerator?

Black Max: U potrazi za mini crnim rupama u CERN-u

Kvantana gravitacija je "Sveti Gral" teroisjke fizike. Ne postoji koncept koji je važniji a u isto vreme nedostupniji modernoj fizici. Uprkos stalnim naporima u poslednjih nekoliko decenija nismo uspeli da kvantujemo gravitaciju. Zbog toga postoji vrlo malo pouzdanih predikcija o tome šta se dešava na energijama gde klasična gravitacija prestaje da važi, tj. energijama većim od Planck-ove energije.

Svet od koga smo napravljeni

logob92Na kraju devetnaestog veka smo znali samo za elektron, o postojanju fotona, osnovnoj „jedinici" svetlosti, tek je počelo da se spekuliše, a nad nama su bila dva „crna oblačka" fizike iz kojih su početkom 20. veka izašle teorija relativnosti i kvantna mehanika. Tokom burne druge polovine 20. veka dobili smo i teoriju elementarnih čestica, koja svoj završetak (ili novi početak) očekuje narednih godina otkrićima u CERN-u.

Piše: Uroš Delić