Ključna zagonetka koja zaokuplja pažnju kosmologa mogla bi da dobije svoj odgovor zahvaljujući otkriću Higsovog bozona 2012. godine. Ovo otkriće takođe je dobilo ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku.
Opširnije: Higsov bozon može da reši misteriju tamne materije?
Write comment (0 Comments) Danas je Nobelov komitet je objavio imena dobitnika Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu. Kao što su se mnogi nadali i očekivali ovogodišnja Nobelova nagrada dodeljena je za teorijsko otkriće mehanizma koji daje značajan doprinos razumevanju porekla mase subatomskih čestica. Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu su Piter Higs (Peter W. Higgs) i Francois Engert (François Englert).
Ova dvojica istraživača su nezavisno jedan od drugog (F. Engert u saradnji sa Robertom Broutom, koji je preminuo pre dve godine) su 1964. godine predložili teoriju koja je objasnila način na koji čestice dobijaju masu. Jula 2012. godine ATLAS i CMS kolaboracije u CERN-u su eksperimentima potvrdile ovaj teorijski model otkrićem tzv. Higsove čestice.
Opširnije: Nobelova nagrada za fiziku za 2013. godinu
Write comment (0 Comments) 
Višekratni mlazni raketoplan bi mogao da stigne bilo gde na Zemlji za manje od četiri sata
Opširnije: Raketoplan koji za četiri sata stiže bilo gde
Write comment (0 Comments) 
Svi su čulu za spektar Sunčevih boja. Oni dokoni su ga i videli. Od čitave svetlosti koja padne na površinu naše planete 44% otpada na vidljivu svetlost, 3% na ultraljubičastu, a ostalo predstavlja infracrveno zračenje.
Opširnije: Zašto nedostaje toliko boja u dugi?
Write comment (2 Comments) 
Šta je boja zapravo? Može se tvrditi da je ona samo ljudska iluzija, ali najtačnije je reći da je boja ljudska vizuelna perceptivna karakteristika. Naime, čovek je zahvaljujući receptorima u retini oka u stanju da vidi jedan deo elektromagnetnog spektra
Opširnije: Duga: Nauka o bojama
Write comment (0 Comments) 
Na koji način je moguće povezati supu i zvezde? Nikako, sem u tekstovima objavljenim u AM. Prati ovaj trag do kraja, pa ćeš se i sam uveriti.
Posvećeno mom e-prijatelju r2d2 i ostalim forumašima FAMA-e
Opširnije: Magnetizam: karika koja nedostaje
Write comment (3 Comments) 
Kirobo je prvi japanski robot astronaut. Juče je poleteo ka Međunarodnoj svemirskoj stanici gde treba da se pridruži iskusnom japanskom astronautu Koiči Vakati. Kirobo ima brata blizanca, zove se Mirata, koji je ostao na Zemlji kao rezervni član posade ISS. Ime "Kirobo" je kovanica sastavljena od reči "kibo" (nada) i "robo" što je skraćenica za robote uopšte.
Opširnije: KIROBO - prvi japanski robot astronaut
Write comment (0 Comments) 
Sto godina od Borove revolucionarne teorije atoma
Milenijima atomi su predstavljali fantome čije se postojanje tek naslućivalo ali su tvrdoglavo ostajali nevidljivi. Verovalo se da su dalje nedeljivi, pa su tako i nazvani, prema grčkom 'nedeljiv'. Početkom 20. veka fizičari su znali da atomi u sebi nose naelektrisane delove. Model kojem se najčešće pribegavalo sastojao se od pozitivno naelektrisane lopte 'pudinga' sa negativno naelektrisanim 'šljivama', elektronima. Sliku je pokvario Ernest Raderford 1911. kada je ustvrdio da je pozitivni 'puding' sav zbijen u gusto jezgro, ili nukleus, a da su 'šljive', elektroni, uokolo na distanci.
Opširnije: Kada je atom postao kvant
Write comment (0 Comments) Čovečanstvo je dobilo najmanji film na svetu - nije u pitanju veličina trake, ni trajanje, već nivo na kom je delo snimljeno – nivo atoma.
Opširnije: Film od 20-tak atoma
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
