Nauka je fantastična: otkriva i ono što smo još do pre nekoliko godina smatrali da je nemoguće otkriti, ili ono što nismo ni slutili da postoji, ili ako i postoji, postoji samo u veoma bujnoj mašti, a često je skriveno daleko i duboko u tami svemira u haotičnim strujanjima divljih vetrova gigantskih oblaka gasa i prašine.

Sad su naučnici otkrili prvi molekul koji se pojavio u univerzumu. Prvi! Samo nemojte podleći iskušenju pa pomisliti da se radi o baš bukvalno prvom molekulu koji se u svemiru pojavio - ne, radi se o prvoj vrsti molekula koji su nastali nakon Velikog praska. Dakle, nakon velikog buma svemir je još stotinama hiljada godina bio suviše vreo da bi bilo šta postojalo sem uskovitlane vrele kaše elementarnih čestica. Atomi su počeli da se stvaraju tek nakon što se temperatura univerzuma smanjila na pristojnih 3000 do 4000 Kelvina, i tek tada su nastali uslovi za nastanak atoma vodonika i helijuma i njihovo spajanje u molekule. 

Ali, koji molekul je prvi nastao? 

NGC 7072 na karti SkySafari 6 Pro

Takav je pronašla je SOFIA, Nasin avion-opservatorija za stratosfersku infracrvenu astronomiju (Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy – SOFIA) na nekih 3000 svetlosnih godina daleko od nas u planetarnoj maglini NGC 7027. Planetarne magline su ostaci umirućih zvezda, zapravo spoljni slojevi zvezda koje su one u završnoj fazi života odbacile u međuzvezdani prostor. NGC 7027 se nalazi u sazvežđu Cygnus (Labud), a otkrivena je 1878. godine. 

Taj molekul je helijum hidrid koji nastaje kada se proton vodonika spoji sa atomom helijuma. Njegova hemijska oznaka je HeH. Poetski rečeno HeH je obeležio zoru hemije jer je nakon toga sve počelo, bar što se dalje kreacije tiče, a mislimo na zvezde, nove elemente, planete, ljude, pčele, galaksije, itd.

Helijum hidrid su himičari još 1925. proizveli u laboratorijama, a sedemdesetih godina prošlog veka teoretičari su zaključili da taj molekul može postojati i danas. Gde? Pa u novim planetarnim maglinama, u oblacima gasa koje zvezde odbacuju u svojim poslednjim stadijumima života.

HeH je detektovan tako što je uočena karakteristična frekvencija zraka koji stižu sa magline do nas. Ona se krije u dalekom infracrvenom području za koje je SOFIA, nakon nedavnog apgrejda osposobljena. 

NGC 7072