Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954. 

Slika prikazuje greben koji je temelj Bikini Atola i čini ga lanac od 23 ostrva.

Krater na slici NASA-inog Landsat 8 satelita  snimljen je 8. 19. avgusta 2013. Nastao je tokom testa vodonične, hidrogenske ili termonuklearne bombe. To je nuklearno oružje novog dizajna u kom se spajaju atomi vodonika i oslobađa mnogo više energije nego u običnoj atomskoj bombi.

Očekivalo se da će to biti eksplozija od 4-6 megatona, ali umesto toga, ona je oslobodila energiju od 15 megatona, što je čini jednim od najmoćnijih nuklearnih testova ikad sprovedenih. Eksplozija je bila 1 000 puta jača od atomske bombe bačene na Hirošimu u avgustu 1945. Krater je 2km širok i preko 80m dubok. Oblak  pregrejanog vazduha i vode u obliku gljive dostigao je visinu od 40km, dopro je u stratosferu i na kraju se proširio na četiri kontinenta.

Eksplozija je bila toliko velika da je uništila veliki deo opreme za njeno praćenje. Radioaktivni materijal je razbacan na ogromnom prostoru. Iako je stanovništvo Bikini Atola evakuisano godinu dana ranije, mnogo materijala sa velikom dozom zračenja je bačeno na druga obližnja ostrva. Stanovnici su evakuisani nekoliko dana posle toga kada su počeli da pokazuju simptome trovanja radijacijom.

Ova eksplozija je izmenila pejzaž, poremetila život stanovnika, ali i izazvala diplomatske pregovore koji su se okončali 1963 zabranom površinskih nuklearnih proba.

Deo stanovništva Bikini Atoll je pokušao da se vrati nekoliko decenija posle testova, ali je zemljište na ostrvu ostalo zagađeno i nije bilo bezbedno. Do današnjeg dana ona su i dalje uglavnom nenaseljena.     

Do danas nije jasno zašto je došlo do greške na testu. Razlog je ostao tajna.

UNESCO je proglasio Bikini Atol svetskom baštinom kao podsetnik hladnog rata i trke u nuklearnom naoružanju.

Detaljnije

SVE JE FIZIKA Miša Bracić