Od Velikog praska svemir se širi, ali po zakonu fizike gravitacija kao privlačna sila bi trebalo da ga uspori. U stvarnosti nije tako, svemir ubrzava.

TE2

Kao rešenje problema hipotetizovana je tamna energija koja bi trebalo da omogućava ubrzano širenje kosmosa. Ali niko zapravo ne zna o čemu se tu radi.

Claudia de Rham, profesor teorijske fizike na Imperial koledžu u Londonu za sebe kaže da joj stručnost leži u interfejsu između fizike čestica, gravitacije i kosmologije u kojoj razvija i testira nove modele i paradigme. Radi na razumevanju gravitacije na fundamentalnom nivou, sa naglaskom na teorijsku konzistentnost, kvantnu stabilnost i relevantnost za kosmologiju.

De Rham Teorijom masene gravitacije modifikuje Ajnštajnovu Teoriju opšte relativnost tako što gravitonima, hipotetičkim česticama, nosiocima gravitacione sile daje masu. Po Ajnštajnu gravitoni nemaju masu.

Ako gravitoni imaju masu, očekuje se da gravitacija ima uticaj na skalama vrlo velikih rastojanja, što bi moglo da objasni zašto širenje univerzuma nije obuzdano.

„Jedna je mogućnost da vam možda neće trebati tamna energija, tačnije, sama gravitacija ispunjava tu ulogu“, kaže De Rham.

De Rham ističe da je u ovoj fazi masena gravitacija još uvek samo teorija. Matematički je to proverivo, ali ne znamo da li odražava empirijsku stvarnost. Ali s pojavom astronomije gravitacionih talasa biće moguće testirati predviđanja teorije u narednoj deceniji i dalje.

„Bilo bi neverovatno kada bi se pokazalo da je ovo ispravno“, kaže ona.“To se može ili ne mora dogoditi, ali ono što će se dogoditi je da ćemo imati mnogo bolje temeljno razumevanje gravitacije i to je nešto tako duboko, to je danas jedno od velikih pitanja.“

TE1

De Rhama zanima brzina gravitacije koja nikada nije direktno izmerena i za koju teorija predviđa da bi u nekim okolnostima mogla biti brža od svetlosti. Ona istražuje da li se gravitacija, poput svetlosti, kreće različitim brzinama kroz različite materijale. Ako se to dogodi, postojale bi gravitacione duge koje bi se mogle videti na teleskopima sa gravitacionim talasom.

„Ako postoji nešto što ne razumemo ili postoji neko odstupanje u podacima, to je znak – znak da moramo nešto više da naučimo“, kaže ona. „To je znak da smo na ivici otkrivanja nečeg novog.“

De Rhama očekuje da će nova generacija opservatorija gravitacionih talasa, poput ESA-e  svemirske opservatorije Lisa, u narednoj deceniji detektovati slabe gravitacione signale iz kosmosa i podići nivo nauke koji će omogućiti kvalitetniji rad.

Izvor :

Imperial College London
The Guardian

 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

  


Komentari   

Aleksandar Zorkić
-1 #1 Aleksandar Zorkić 10-02-2020 11:25
(Formular za komentare se pokvario pa prosleđujem komentar čitaoca)

DRAGANT

U vezi BigBenga treba razumeti da se svemir širi u svim pravcima. Zbog toga, ako se nešto na daljini x od nas udaljava brzinom v, ono što je na daljini 2x, udaljava se brzinom 2v. Npr lastiš dužine 2cm. Ako držimo jedan kraj i razvučemo ga na 4cm, ono što je bilo na 1 cm od početka, biće daleko 2cm, a drugi kraj na 4cm. Za isto vreme, dalja tačka je prošla duplo duži put, tj. kretala se duplom brže od početka lastiša. Posledica uniformnog širenja je da ako smo u bilo kojoj tački Svemira, izgledaće nam da se sve udaljava od nas i da je centar BigBenga bio baš gde smo mi. Time se dovodi u pitanje početna tačka.
Druga stvar, ne možemo tvrditi da je Svemir konačne veličin, zato što je naš pogled u daljinu istovremeno pogled u prošlost. Kada takvim pogledom udarimo u doba kada nije bilo fotona, ne možemo da vidimo dalje, i ne možemo da tvrdimo da iza nema ničega.
Tako da nije nemoguće da je Svemir beskonačan, da početne eksplozije BigBena nema, nego da se BigBeng desio svuda, u svakoj tački onoga što je prethodilo ovom Svemiru. Da se galaksije ne udaljavju od nas, nego da se samo tkanje prostor-vremene širi, da galaksije pod uticajem gravitacione sile, sile materije, formiraju strukture navedene u tekstu. Da nema nikakve tamne energije koja odbija galaksije, nego da ih nosi kao nabujala reka širenje prostor-vremena .

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži