Već decenijama smatramo da se vasiona širi jednakom stopom u svim pravcima. Nova studija zasnovana na podacima dobijenih posmatranjima uz pomoć X-zračnih svemirskih teleskopa XMM-Njutn, Čandra i ROSAT pobuđuju sumnju u osnovne kosmološke pretpostavke.

Doktor Konstantinos Migkas istraživač na polju astronomije i astrofizike sa Univerziteta Bon pod nadzorom profesora Tomasa Ripriča su započeli istraživanje sa ciljem da se razvije nova metoda koja bi omogućila astronomima da provere Hipotezu izotropnosti. U skladu sa pomenutom hipotezom, možemo tvrditi da osim u nekim lokalnim slučajevima, vasiona ima iste osobine u svim pravcima na velikim skalama.

Pored toga što joj u prilog idu i dobro poznati osnovni fizički zakoni, hipoteza je u skladu i sa posmatranjima mikrotalasnog pozadinskog zračenja. Kao direktan ostatak velikog praska, navedeno zračenje predstavlja odraz stanja vasione stare svega 380 hiljada godina. Uniformna raspodela zračenja u prostoru nam govori da se ta rana vasiona verovatno naglo širila i to podjednako u svim pravcima.

Međutim, hipoteza možda nije dobra u slučaju današnje vasione.

Slika 1: Širenje vasione u različitim pravcima za celo nebo na osnovu rezultata tekućih istraživanja

"Zajedno sa kolegama sa Bonskog i Harvardskog Univerziteta, posmatrali smo ponašanje preko 800 galaktičkih jata u današnjoj vasioni" reči su profesora Konstatinosa. "Ako je Hipoteza izotropnosti tačna, tada bi osobine jata bile uniformne na čitavoj nebeskoj sferi. Ali mi smo posmatranjima utvrdili da ti parametri zavise od pravca u kome se vrši posmatranje" zaključuje profesor.

Astronomi su došli do predhodnog zaključka uz pomoć utvrđene temperature vrelog gasa koji ispunjava galaktička jata i emituje X-zračenje pri čemu su poredili podatke o sjaju tih istih galaktičkih jata. Galaktička jata sa istom temperaturom i na približno istoj udaljenosti od nas bi trebalo da imaju i slični sjaj. Ali to nije potvrđeno i posmatranjima.

"Mi smo utvrdili da galaktička jata sličnih osobina i sa približno istom temperaturom izgledaju tamnija nego što je očekivano u jednom pravcu a svetlija u drugom pravcu" reči su profesora Tomasa. " Razlike u sjaju su poprilično značajne, oko 30 procenata. Te razlike nisu nasumične po različitim pravcima već su raspoređene po jasnom obrascu u zavisnosti od pravca posmatranja na nebeskoj sferi" dalje navodi profesor.

Pre nego što su javno izneli sumnje u opšte prihvaćeni kosmološki model i koji je osnova za procenu udaljenosti galaktičkih jata, Konstatinos zajedno sa svojim kolegama su istražili i neka druga moguća objašnjenja neslaganja. Pretpostavili su da postoji još nedetektovan gas ili prašina koji bi mogao prourokovati potamnjenje sjaja. Međutim, podaci nisu potvrdili tu mogućnost.

U nekim oblastima u prostoru raspodela jata bi mogla biti poremećena takozvanim Velikim tokom, odnosno pojavom toka materije na velikim skalama prouzrokovanog dejstvom gravitacije masivnih struktura kao što su velike galaktičke grupe. Navedena mogućnost se takođe pokazala malo verovatnom. Konstatinos dodaje kako su dobijeni nalazi iznenadili istraživače i izazvali veliko čuđenje.

Slika 2: Za galaktička jata se smatra da su poprilično ravnomerno raspoređena u prostoru.

"Ukoliko je vasiona zaista anizotropna, čak i u proteklih nekoliko milijardi godina tada može doći do temeljne promene stanovišta u vezi naših posmatranja. Sada se mora uzeti u obzir da su osobine objekata drugačije i zavise od pravca u kome vršimo posmatranje" ističe Konstatinos. "Na primer, u ovo današnje vreme mi procenjujemo udaljenost vrlo dalekih objekata u vasioni na osnovu kosmoloških parametara i njihove povezanosti u jednačinama. Mi pretpostavljamo da su oni isti svuda. Ali ukoliko se obistine naši zaključci iz istraživanja, predhodne pretpostavke više neće važiti i mi moramo nanovo preispitati sve naše predhodne zaključke" objašnjava profesor.

"U pitanju je zapanjujući nalaz" komentariše Norbert Šartel, naučnik na projektu svemirskog teleskopa XMM-Njutn svemirske agencije ESA. "Pređašnje studije su takođe ukazivale da se današnja vasiona možda nije širila jednako u svim pravcima u prostoru ali je ovo prvi test izveden u X-zračnom domenu galaktičkih jata i predstavlja snažnu potvrdu pređašnjih studija i otkriva nam velike mogućnosti za dalji istraživački rad u ovoj oblasti u budućnosti" dalje zaključuje Šartel.

Naučnici razmatraju uticaj tamne energije kao mogući uzrok neravnomernog širenja vasione. U pitanju su čiste špekulacije jer mi ne poznajemo tamnu energiju kojoj smo iz tog razloga i nadenuli takav naziv. Ono što smo uspeli da utvrdimo jeste da je taj vid energije preovlađujući u vasioni i čini čak oko 69 procenata njene ukupne energije i da tamna energija predstavlja uzrok ubrzanog širenja vasione u predhodnih nekoliko milijardi godina.

Video:

Preispitivanje našeg stanovišta o širenju vasione.

Predhodni tekst o istraživanju širenja vasione predstavlja deo ESA marketinga u vezi njenog budućeg svemirskog teleskopa Euklid (prim. aut.). Kako ESA tvrdi, Euklid je projektovan da snima milijarde galaksija i pažljivo prouči ubrzano širenje vasione kao i da pomogne u odgonetanju prirode tamne energije u nekim budućim istraživanjima.

"Dosadašnji nalazi istraživanja su zaista zanimljivi pri čemu moram da naglasim da je do sada uzet u obzir premali uzorak da bi sa sigurnošću donosili zaključke" reči su Renea Laureijs, ESA naučnika na projektu Euklid. "To je nešto najbolje do čega smo mogli doći na osnovu raspoloživih podataka. Međutim, ukoliko želimo doći do nečega što će iz temelja promeniti kosmologiju potrebno nam je mnogo više" ističe Rene.

I Euklid bi mogao upravo da učini tako nešto. Svemirski brod čije je lansiranje planirano za 2022. godinu nam neće samo doneti dokaze kako tamna energija razvlači vasionu nejednako u različitim pravcima, već će omogućiti naučnicima da prikupe više podataka u vezi osobina galaktičkih jata što će ili potvrditi ili opovrći nalaze tekućih istraživanja.

Dodatne podatke ćemo uskoro dobiti i iz posmatranja X-zračnim eROSITA istrumentom, građenog od strane Maks Plank instituta za svemirska fizička istraživanja. Navedeni instrument na nedavno lansiranom Nemačko-Ruskom satelitu Spektr-RG će sprovesti prvo istraživanje celokupne nebeske sfere u oblasti srednjih energija X-zračenja pri čemu će akcenat biti na otkrivanju na desetine hiljada do sada neotkrivenih galaktičkih jata i aktivnih galaktičkih jezgara.

Izvor