Ako postoji ijedan propulzivni sistem koji se smatra kontroverznim, to je EmDrive (Electromagnetic Drive). Za početak, zato što velika većina fizičara na planeti čak poriče da se uopšte radi o pogonskom sistemu. Ne samo da se ne raščišćava, već sapunica EmDrive svakog dana postaje sve složenija. Relativno nedavno grupina istraživača iz Nasinog centra Johnson testirala je motor EmDrive u vakuumskim uslovima, očito s uspehom. Vest se pojavila na portalu Nasaspaceflight.com i za nekoliko dana je odjeknula u hiljadama medija.
Shawyerov originalni EmDrive motor.
No, hajde da se malo prisetimo. Šta je ustvari EmDrive motor? Priča seže u 2001. godinu, kada je Britanac Roger J. Shawyer predstavio svetu prototip sistema. Princip je vrlo jednostavan: motor generiše potisak zahvaljujući reflektovanju mikrotalasa unutar metalnog konusa. Pa, koliko je jednostavan, toliko je neverovatan. Svaki fizičar ili inženjer koji drži do sebe primetiće kako njegov znanstveni arahnidski osjećaj počinje nekontrolirano vrištati, jer imamo posla s uređajem koji krši očuvanje linearnog zamaha. Da bismo se razumjeli, to je kao da se vlak kreće duž pruge jer se svi putnici guraju u istom smjeru iznutra. Ili što je isto, znanstveni ekvivalent otkrivanju da su ružičasti jednorozi stvarni.
MALO ISTORIJE?
Raketni motori rade tako što ispuštaju pogonsko gorivo, koje deluje kao reaktivna masa i koje stvara potisak na osnovu Trećeg Njutnovog zakona kretanja. Šezdesetih godina prošlog stoleća sprovedena su opsežna istraživanja dva dizajna koji na slične načine emituju jonizovane gasove velike brzine: jonske trastere koji najpre pretvaraju pogonsko gorivo u jone koje ubrzavaju i izbacuju pomoću električnih potencijala, te plazmenih trastera koji pretvaraju pogonsko gorivo u jone plazme i ubrzavaju i izbacuju ih u strujama plazme. Svi projekti elektromagnetskog pogona deluju na principu reakcije mase.
Pogon koji ne izbacuje pogonsko gorivo da bi proizveo reaktivnu silu, pružajući potisak iz zatvorenog sistema bez spoljnje interakcije, bio bi ne-reaktivni pogon. Takav pogon bi prekršio očuvanje momenta i Treći Njutnov zakon, navodeći mnoge fizičare da smatraju ideju pseudonaukom.
RAZOTKRIVANJE
Nije iznenađenje da je Shawyerov EmDrive bio meta svih vrsta ismejavanja sve dok 2010. godine kineski naučnik Juan Yang sa Severozapadnog politehničkog univerziteta (NWPU) iz Sianga nije počeo da tvrdi da je uspešno ponovio eksperimente sa sličnim uređajem. Prema Yangu, 2012. postigao je potisak od 720 milinjutna emitujući mikrotalase snage 2,5 kW. Mali potisak, ali ko bi se žalio ako je besplatan! Motor bez goriva! San svake svemirske agencije. Sumnje naučne zajednice nisu otklonjene, ali naslovi su se punili kao da ih pokreće gotovo jednako magičan motor. Logično, jer bi pogonski sistem ove vrste omogućio osvajanje Sunčevog sistema i putovanje do zvezda bez većih problema.
No, pomama za EmDriveom je službeno objavljeno u avgustu 2014. kada je Harold White, inženjer iz Nase, ponovo objavio povoljne rezultate u vezi motora. Može li biti da su fizičari pogrešili? White i fanovi EmDrive su se pozvali na tajanstvenu energiju kvantnog vakuuma, što je izazvalo još bešnji odgovor fizičara. Da su se pozvali na energiju babarogi, zasigurno bi ih dočekao suzdržaniji odgovor. Nema poigravanja sa očuvanjem linearnog momenta. White je odgovorio da to nije sam kvantni vakuum, već virtuelna plazma kvantnog vakuuma. Što bi bilo lepo samo kad bi neki fizičar znao koji je to đavo.
Oni inženjeri i fizičari koji su se udostojili odgovora Whiteu zaključili su da su očitavanja potiska u eksperimenatu EmDriva jednostavno posledica konvekcije zagrejanog vazduha oko motora. Kao odgovor, istraživači iz 'Eagleworks Labsa', dela Nasinog centra Johnson, nedavno su testirali EmDrive u vakuumu i ... i dalje je radio! Od tada se ludilo zaista oslobodilo.
Prema Whiteu, njegov motor je generisao potisak od 0,00061183 kg uz 10 kW snage, što je mnogo manje nego što se očekivalo prema Shawyerovoj 'teoriji'. White i njegov tim su izjavljivali da EmDrive radi zahvaljujući stvaranju mehurića iskrivljenog prostor-vremena i njegov tim ga je direktno povezao sa Alcubierreovim hiperluminalnim pogonskim sistemom. Odnosno, warp mehurićima (!) U ovom trenutku fizičari ne znaju trebaju li da se smeju ili plaču.
Reference:
- http://www.nasaspaceflight.com/2015/04/evaluating-nasas-futuristic-em-drive/
- http://francis.naukas.com/2014/08/01/harold-white-afirma-que-su-motor-emdrive-viola-las-leyes-de-la-fisica/
- http://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/20140006052.pdf
NASA testirala NEOBJAŠNJIV POGONSKI SISTEM
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
