|
Povodom članka Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira stiglo je više zanimljivih komentara i pitanja. Odgovor na njih objavljujemo ovde.
|
Zamislimo globus koji se naduvava i na njemu London, Pariz, i recimo Ženevu (rastojanje do Pariza je blisko rastojanju Pariz- London). Ako izmerimo koncem kako se ta rastojanja menjaju onda brzina kojom raste rastojanje London-Ženeva jeste suma brzina rasta rastojanja London-Pariz i Pariz-Ženeva.
To je smisao zakona širenja po kome je brzina proporcionalna rastojanju.
Koristeći primere iz komentara:
|
#3 V. Kerleta 22-03-2021 09:36
Mijic je dosao do rezultata sirenja od 2,4 brzine svetlosti.
Ali moze da se dodje do brzine 1,9999999 brzine svetlosti i na drugi nacin (greska je samo 20%). Nasa galaskija bezi u jednom smeru od nulte tacke brzinom 0,9999 brzine svetlsoti. Duga galaksija bezi od nulte tacke po istom pravcu ali u suprotnom smeru brzinom 0,9999 brzine svetlosti. Gledano iz nase galaksije druga galaksija se udaljava od nas 1,999 brzine svetlosti. Svetlost je krenula dok smo bili blizu i na njoj ocitavamo neki crveni pomak. |
i
|
#5 dragant 22-03-2021 10:53
Ako se udaljena galaksija od nas udaljava brzinom 0,6 od brzine svetlosti, a galaksija koje je na suprotnoj strani svemira, gledano sa naše tačke gledišta, takođe udaljava brzinom od 0,6 brzine svetlosti, da li se one međusobno udaljavaju nadsvetlosnom brzinom 1,2 brzine svetlosti?
|
imamo 0,9999 + 0,9999 = 1,9998 ili 0,6 + 0,6 = 1,2.
To su nadsvetlosne brzine i to je u redu jer nijedan astronom ne može da istovremeno bude na dve galaksije pa da dobije njihovo trenutno rastojanje kao što smi mi ovde koncem izmerili na globusu! Ne postoji nikakav fizički uticaj koji se prenosi tom brzinom, i ni jedan zakon fizike nije narušen.
Samo [b]u tom smislu postoji [/b]nadsvetlosno širenje.
Međutim, ako su brzine navedene u komentarima #3 i #5 dobijene iz crvenih pomeranja, onda da bi dobili brzinu koja odgovara crvenom pomeranju Ženeve u odnosu na London mi ne možemo prosto da sabiramo brzine!
ET astronom u galaksiji London izmeriće po crvenom pomeranju galaksije Ženeva njenu brzinu udaljavanja ali ona neće biti 0,6 + 0,6 niti 0,9999 + 0,9999 ako koristimo primere iz ta dva komentara.
Kolika će biti ta brzina ne može da se dobije prostom aritmetikom jer zavisi od toga kako se balon širio dok je svetlost putovala od galaksije London do galaksije Ženeva.
Ali koliko god da je crveno pomeranje Ženeve u odnosu na London, brzina koja iz toga ispadne biće manja od brzine svetlosti! To garantuje relativistička fizika. Formula je data na kraju članka.
Tako da [b]u tom smislu ne postoji [/b]nadsvetlosno širenje!
Oba iskaza, i da postoji i da ne postoji, su tačna! Sve zavisi od toga na šta se misli.
Komentari
„zašto se svetlost kreće samo tom brzinom bez obzira kojom se brzinom i pravcem kreće izvor.“
Verovatno najpošteniji odgovor je da to sledi iz zakona elektriciteta i magnetizma. Oni su pronađeni eksperimentalno (osim jednog detalja), formulisani matematički, i odatle su Ajnštajn i drugi pročitali relativističku fiziku kao suštinski deo strukture tih zakona.
To je bilo novo otkriće, sa svojim novim jezikom. Mi ne možemo da shvatimo konstantnu brzinu svetlosti koristeći primere drugih talasa. Niti da je „objasnimo“ nečim drugim što već znamo iz svakodnevnog iskustva. Možemo samo da analiziramo razne situacije, kao u ovom članku, gde je to svojstvo važno, i da tako razvijamo našu intuiciju o tom naizgled paradoksalnom fenomenu..
Krupne i interesantne teme.
„Sta ako crveni pomak pravi nesto drugo a ne dolerov efekat,”
Postoji uspešan posmatrački test da je crveno pomaranje u spektru galaksija uzrokovano širenjem svemira a ne nečim drugim. Taj projekat je nepravdno zapostavljen i malo se o njemu zna. Zaslužuje zaseban članak.
„sta ako su cefeide koje znamo takve samo u nasem delu svemira“
Do sada nije primećena razlika između Cefeida u našoj i drugim galaksijama, ali i dalje postoje astronomi koji to proveravaju. Poznato je međutim da postoje razni tipovi Cefeida i to se uzima u obzir kod merenja daljina galaksija, tako da se upoređuje sjaj Cefeida iste vrste.
„mi ne bi trebalo da vidimo ni jednu zvezdu dalju od hiljadu svetlosnih godina“
I ne vidimo! Nijedna zvezda koju vidimo slobodnim okom nije dalje od oko dve hiljade svetlosnih godina. Većina su na rastojanju od nekoliko svetlosnih godina do nekoliko stotina svetlosnih godina. Veštiji posmatrači i instrumentalci sigurno mogu da daju kompletniji odgovor na ovo pitanje.
„Suvise posredno je sve ovo saznanje koje imamo.“
Takva je priroda astronomije! Jer ne možemo da analiziramo nebeska tela u laboratoriji pod kontrolisanim uslovima. Zar nije zato ono što znamo impresivnije?