Od kada je “New Horizons” 14. jula proleteo kroz Plutonov sistem navikli smo da gledamo samo jednu poluloptu planete patuljak i njenog najvećeg meseca, Harona. Ali takođe ne smemo da zaboravimo da je sonda fotografisala površine oba sveta i tokom svog prilaska cilju. Redovni čitaoci AM se sećaju da smo od 7. do 14. jula gledali slike Plutona sa sve više i više detalja. Datumi nisu odabrani slučajno, jer se Pluton i Haron okreću za 6,4 dana, te da bi fotografisali čitavu njihovu površinu trebalo je započeti snimanje nedelju dana ranije. Nedavno, imaging-tim misije je objavionajbolje raspoložive snimke celokupne površine Plutona tokom jednog njegovog dana, od kojih su neke poslate na Zemlju u punoj rezoluciji tek pre neki dan:
Celokupna Plutonova površina kako ju je video “New Horizons” od 7. do 13. jula 2015, tj. tokom Plutonovog dana. Najudaljenija slika je snimljena sa 8 miliona km.
U donjem delu kolaža vidimo slike sa višom rezolucijom, koje prikazuju poluloptu okrenutu suprotno od Harona. Ona su načinjene između 13. i 14. jula i na njima se vidi čuveno Plutonovo “srce”, za sada neformalno nazvano Tombaugh Regio, dok je u gornjem delu prikazana “skrivena polulopta” Plutona sa njegovim neobičnim formama. Razlike između dve polulopte su više nego očite, ali nažalost ostaće nam samo želja da saznamo nešto više o tim nepoznanicama sve dok opet jedna sonda ne poseti Pluton, za šta se nadamo da će se dogoditi za nekoliko decenija. Primer neobičnog terena kakvi postoje na drugoj hemisferi može se videti na sledećoj slici, snimljenoj 13. jula sa 1,7 miliona kilometara sa rezoluvijom od 8 km po pikselu u području istočno od Tombaugh Regio:
Snimak Plutona od 13. jula 2015, jedan dan pred prolet u najbližoj tački. Tamna površina desno od “srca” (Tombaugh Regio) nazvana je Krun Macula, i predstavlja treći najveći tamni region na ekvatoru Plutona.
Slika koju je na osnovu ostalih snimaka u boji napravio Corey S. Powell.
Gledajući ove slike ne čudi da su mnogi predlozi misija na Pluton koji su se pojavljivali prethodnih decenija uključivali i jednu subsondu – ili jedan odvojeni brod – koji bi proleteo iznad planete patuljka približno tri dana pre glavnog broda i detaljno snimio i drugu poluloptu. Velika je šteta što relativno skroman budžet NH nije sada dozvolio realizaciju tako nečeg. Uzgred, ako se neko pita da li je čista koincidencija što je baš hemisfera sa “srcem” fotografisana u visokoj rezoluciji – odgovor je ne. Tim misije je odabrao hemisferu na osnovu informacija kosmičkog teleskopa „Habl“ i odlučio da se ravna prema području sa najvećim kontrastom u albedu, koje je kasnije nazvan Tombaugh. A kada govorimo o razlikama u osvetljenosti, sledi slika koja u ekstremnim razlikama u boji prikazuje svima poznatu Plutonovu poluloptu. Ovaj „psihodelični Pluton“ prikazuje razmeštaj različitih ledova i organskih jedinjenja koji pokrivaju površinu:
Razlike u sastavu površine prikazane su u veštačkim bojama na osnovu podataka kamere Ralph/MVIC.
I, kao šlag na torti, slede neke dodatne slike ruba Plutona, snimljenih kamerama Ralph i LORRi, kao i uvek spektakularnih:
Plutonov rub, iznad kojega se vidi tanana plava azotna sumaglica. Pošto je otkriveno da je njena temperatura znatno niža od očekivane, niko nije očekivao da će se atmosfera videti tako lepo. Sliku je obradio Roman Tkačenko.
Najnovije slike planina u zoni Cthulhu Regio.
Pored Plutonovog dana, imamo i odgovarajući niz Haronovih slika tokom istog vremenskog perioda, iako se u ovom slučaju slike sa većom rezolucijom nalaze na vrhu:
Haron kako ga je video “New Horizons”.
Haron je homogen svet, uočljivo tamniji, sa znatno manjim razlikama u albedu od Plutona. Za rezultat imamo da jedva možemo da razaznajemo bilo kakve detalje na površini “nevidljive strane” tog meseca (u ovom slučaju taj termin ima više smisla jer je ta polulopta uvek nevidljiva sa Plutonove površine). Naravno, sve slike tamne površine na severnom polu, nezvanično poznate kao Mordor Macula, a najpre od svih velikog ekvatorijalnog kanjona Serenity Chasma, dobro su došle.
Ali to nije sve, u nadolazećim nedeljama tim misije će svakako objaviti fotografije one druge strane Plutona napravljene zahvaljujući svetlosti reflektovanoj sa Harona (neke slike su objavljene kada su se pojavile glasine o postojanju kriovulkana Piccard Mons). sigurno da to neće biti ništa spektakularno, ali barem nećemo morati da čekamo decenije da uživamo u njima.
Wright Mons je vodeći kandidat za kriovulkan na Plutonu. Širok je 2.370 a visok 4 km.
Wright Mons (gore) i Piccard Mons (dole) visok 5,6 km.
New Horizo
New Horizons: Prolaz pored Plutona u 16 sekundi
11 zanimljivosti vezanih za Nasinu sondu „New Horizons“
Slike Harona: čudnovato poznate
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
