Astronautika: istorija

Istorija

Stanica Mir

Mir Space Station crop

Pre 35 godina, otprilike u ovo vreme, u orbitu oko Zemlje postavljena je svemirska stanica Mir. Bio je to istorijski događaj ne samo u razvoju astronautike, već u razvoju čitavog čovečanstva, jedan od markirnih događaja na putu ka zvezdama.

 

Opširnije: Stanica Mir

Write comment (0 Comments)

Rezus majmun u kosmosu

r1

Nakon nekoliko godina neuspelih pokušaja slanja putnika u kosmos, Iran je početkom 2013. uspeo da lansira majmuna preko subjektivne granice kosmosa od 100 km u suborbitnu trajektoriju. Mali putnik je poleteo na raketi 'Pishgam' (پیشگام, 'pionir' na Farsiju) i u svojoj kapsuli dostigao visinu od 120 km pre nego što se vratio na Zemlju, gde je stigao živ, zdrav i bučan.

 

Opširnije: Rezus majmun u kosmosu

Write comment (2 Comments)

RS-84, ili kada su Amerikanci iskopirali Ruse

9Ako ljubitelje kosmičkih osvajanja pitate koji je najjači raketni motor u istoriji, većina će bez oklevanja odgovoriti da ta čast pripada motoru F-1 'Saturna V'. Međutim, moji dragi i mudri čitaoci znaju da to nije tačno. Najsnažniji raketni motor koji je ikad napravljen je РД-170/171, kojeg je konstruisao jedan od divova sovjetskog raketarstva Valentin Petrovič Gluško i koji je i danas u upotrebi.

 

Opširnije: RS-84, ili kada su Amerikanci iskopirali Ruse

Write comment (0 Comments)

Мisterija sonde „Марс 6“ i pokvareni tranzistori

Mars6 14812. marta 1974. sovjetska sonda „Марс 6“ polako se spuštala padobranom kroz retku atmosferu Marsa sa ciljem da sleti i postane prvi aparat koji će poslati fotografije sa Marsove površine. Njena sestra „Марс 3“ uspešno je sletela par godina pre toga, ali je prestala da radi 20 sekundi pošto je stupila u kontakt sa površinom.

 

.

Opširnije: Мisterija sonde „Марс 6“ i pokvareni tranzistori

Write comment (2 Comments)

Sovjetska zastava na 'Apollu 11'

zastava 3

Bivši Sovjetski Savez je uspeo da odnese svoju zastavu i znamenja sa srpom i čekićem na površinu Meseca, Marsa i Venere zahvaljujući nekoliko svojih automatskih sondi[1]. Budući da je većina ovih automata krenula samo u jednom smeru, nijedna zastava nije mogla da se vrati na Zemlju radi prikazivanja. Osim jedne. U julu 1969. sovjetska zastava je otputovala na Mesečevu površinu i vratila se na našu planetu. Zanimljivo je da to nije učinio brod SSSR-a. Ova zastava je putovala na američkom 'Apollu 11'!

Opširnije: Sovjetska zastava na 'Apollu 11'

Write comment (0 Comments)

52. godina od Korone

2Svi pričaju o koroni, pa hajde i ja da kažem nešto.
28. februara 1959. lansiran je 'Discoverer 1', prvi satelit programa 'CORONA' ('KH-1'). Cilj ovog programa bio je špijuniranje SSSR-a usred Hladnog rata, da bi se tako izbegle rizične misije strato-aviona 'U-2'. Predsednik Eisenhower je odobrio program februara 1958, a razvili su ga zajednički CIA i USAF. Kao rezultat saradnje ove dve organizacije, 1. avgusta 1960. je formirana Nacionalna obaveštajna služba (NRO). Špijuniranje neprijatelja iz kosmosa postao je prioritet obeju vlada, jer se pojavila mogućnost slanja satelita u orbitu. Međutim, tehnologija za prenos slika iz kosmosa još nije bila zrela, pa su obe sile odlučile da koriste kapsule sa ablativnom termozaštitom za vraćanje rolni filmova na Zemlju. U SSSR-u je projekat špijunskih satelita, nazvan 'Зенит', takođe postao prioritet, toliko da je program brodova sa posadom 'Восток' bio integrisan u njega. Imajući snažnije rakete, Sovjeti su mogli da koriste mnogo veće brodove, pa su odlučili da ugrađuju kamere i njihovu optiku u kapsulu, kako bi mogle da se spasu i ponovo koriste. SAD nisu imale takvu opciju, pa su kapsule mogle da vrate samo film, a optika je u svakoj misiji propadala.

Opširnije: 52. godina od Korone

Write comment (0 Comments)

Marsovi roveri 'Spirit' i 'Opportunity'

MARSOVI ROVERI:
'Spirit' i 'Opportunity'

MER

E-knjiga Draga I. Dragovića


Dok ovo pišem, spremaju se dva rovera da istražuju Mars – jedan američki i jedan kineski. Do danas, bilo ih je četiri i svi su američki: 'Sojourner', 'Spirit' i 'Opportunity', i trenutni 'Curiosity'. Pošto je 'Sojourner' bio lansiran 1996. i imao samo 11 kg i prevalio ni 100 metara, smatramo ga samo tehnički roverom, ali prvi pravi su bili 'Spirit' i 'Opportunity'. Danas su praktično zaboravljeni i u svetlu pretstojećih rovera, koji jednim delom baštine i njihove sisteme i znanja, hajde da se podsetimo o kakvim roverima se radilo. Znam da sam jedini na svetu koji sada piše o roverima od pre dve decenije, ali nije mi prvi a ni poslednji put...

 

Opširnije: Marsovi roveri 'Spirit' i 'Opportunity'

Write comment (4 Comments)

Kratka istorija raketa sa vertikalnim sletanjem

5

Od početka kosmičkog doba, ponovna upotreba elemenata kosmičkih letilica bila je nužna za smanjenje ogromnih troškova misija. Ustvari, isprva se mislilo da je najprirodniji način povratka iz kosmosa spustiti se vertikalno istom raketom kojom se uzletelo (treba samo pogledati stripove poput ikoničnog Flash Gordona ili 'Tintina na Mesecu' iz '53.). Ali realnost jednačine Ciolkovskog dovela je do otrežnjenja od ovih snova u korist raketa sa jednokratnim stepenima, efikasnijim i lakšim za izgradnju. S druge strane, tehnologija 50-ih jednostavno nije ogućavala automatsko spuštanje prvih raketnih stepeni, sem ako nisu nosili ljude, ali čak i tada je to predstavljalo veliki izazov. Zato nije čudno što su prvi projekti za ponovno korišćenje elemenata raketa uključivali upotrebu jednostavnih padobrana ili krilatih letilica koje bi iskoristile atmosferu za povratak kući.

Opširnije: Kratka istorija raketa sa vertikalnim sletanjem

Write comment (12 Comments)

Mesec i SF priča

1

Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!

Opširnije: Mesec i SF priča

Write comment (11 Comments)

Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Baki wrote:
    ...Možda će nove činjenice naterati...
    7 sati ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    S obzirom kako teško ide sletanje na... 10 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Do spoljne granice Ortovog oblaka ima... 15 sati ranije
  • Goran Stanković said More
    Greška u tekstu: prečnik Sunčevog... 1 dan ranije
  • Baki said More
    Mnogi astronomi tvrde da JVST ima... 1 dan ranije

Foto...