Broj poznatih prirodnih satelita pre neki dan se povećao za tri. To je objavio Centar za male planete Međunarodne astronomske unije 23. februara 2024. Radi se o satelitima dve planete: Urana i Neptuna i sada Uran ima 28 poznata meseca – jedan više nego do sada, a Neptun 16, tj. dva više nego do pre neki dan.

Slika otkrića novog Uranovog meseca S/2023 U1 pomoću Magelanovog teleskopa. Uran je odmah izvan vidnog polja u gornjem levom uglu, što se vidi po povećanoj rasejanoj svetlosti. S/2023 U1 je slaba tačka svetlosti u centru slike sa strelicom koja pokazuje na nju. Staze su od pozadinskih zvezda. Scott Sheppard

Uranov novi satelit dobio je oznaku S/2023 U1, ali to je privremena oznaka koja će biti zamenjena pravim ličnim imenom kakva imaju ostali ranije otkriveni Uranovi sateliti. To će svakako biti ime po liku iz neke Šekspirove priče, jer takav je običaj kada se radi o nazivima Uranovih satelita: svi nose imena Šekspirovih likova. 

S/2023 U1 u prečniku ima oko osam ili malo više kilometara, a svoju matičnu planetu obiše za 680 dana.

Satelit je prvi put primećen 4. novembra 2023. Magelanovim teleskopom u Čileu (iako taj teleskop još nije sasvim završen), a mesec dana kasnije obavljena su i naknadna osmatranja kada su astronomu Skotu Šepardu u proračunu orbite satelita pomogli Marina Brozović i Bob Džejkobson iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon. 

To je manje-više sve što se za sada zna o novom Uranovom satelitu.

Neptun je dobio dva nova satelita (dva nama nepoznata) i sad ih ima 16. Prvi i sjajniji  je dobio privremenu oznaku S/2002 N5. Njegov prečnik iznosi nešto više od 22 kilometra, a oko planete jedan krug načini za 9 godina.

Drugi i bleđi mesec je dobio oznaku S/2021 N1, ima prečnik od oko 14 kilometara, a pletu obiđe za 27 godina. 

Oba meseca čekaju njihova prava, lična imena koja će biti neka iz grčke mitologije, a odnosiće se na morske bogove i nimfe – kako je to bio običaj sa prethodno otkrivenim satelitima. 

Oba satelita su prvi put primećena septembra 2021. godine. Otkrio ih je tim astronoma na čelu sa Skotom Šepardom i sa teleskopom Subaru na Havajima.

Sva tri satelita su veoma daleko i malih dimenzija, te slabog sjaja, ali ipak su detektovani zemaljskim teleskopima! To je bilo moguće zahvaljujući posebnoj tehnici snimanja. Napravljeno je na desetine petominutnih ekspozicija tokom period od tri do četiri sata i to u više noći. Zatim su snimci spojeni. Tokom ekspozicije, a usled rotiranja Zemlje, zvezde se „razmazuju“, tj. prave tragove na snimku dok planete i sateliti ostavljaju tačkast zapis.

Popular Science 

SciNews