Uvek istu stranu Meseca vidimo.
Gore je fotografija snimljena kroz teleskop te je obrnuta, jer je sever dole, a jug gore.

Dok se okreće oko naše planete Mesec se istovremeno obrće i oko svoje ose. Ova dva kretanja su sinhronizovana tako da se za jedan krug oko Zemlje Mesec tačno jedanput okrene i oko svoje ose. Kažemo, period Mesečeve revolucije oko Zemlje jednak je periodu njegove rotacije. Posledica ovakvog kretanja je poznata - naš satelit nam uvek okreće jednu istu stranu i zato na njemu vidimo uvek jedan isti pejsaž.

Do sinhrone rotacije Meseca došlo je u davno doba kada se pod uticajem Zemlje centar mase Meseca pomerio ka našoj planeti. Međutim sinhrona rotacija nije karakteristična samo za našu Lunu. Među satelitima Sunčevog sistema to je uobičajena pojava.

Koliko traje dan na Mesecu.

Rotaciju Meseca, isto kao i njegovu revoluciju, možemo posmatrati u odnosu na zvezde i u odnosu na Sunce. U prvom slučaju ono je jednaka sideričkom, a u drugom sinodičkom mesecu. Pošto se trajanje dana na nekom nebeskom telu određuje prema Suncu to znači da jedan dan na Mesecu traje, zbog sinhrone rotacije, isto koliko i sinodički mesec: 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi. Naravno, ovo je prosečno vreme izraženo u zemaljskim vremenskim jedinicama.

Osa rotacije Meseca prema ravni ekliptike ima naklon od 88°,5 te na tu ravan stoji gotovo pod pravim uglom. Otuda na Mesecu nama smene godišnjih doba.....

KRETANJE MESECA