Mesec je tamno telo, on ne zrači svoju svetlost i zato možemo da vidimo samo onaj njegov deo koji obasjava Sunce. Kako opet Mesec stalno menja svoj položaj u odnosu na Zemlju i Sunce taj deo će, posmatrano sa Zemlje, svakog dana izgledati drukčije. Kažemo - Mesec prolazi kroz mene ili faze.

Kao početni momenat za posmatranje promena ovih faza uzima se obično trenutak kada se Mesec nalazi između Sunca i Zemlje (položaj M1 na crtežu). Ta faza se zove mlad Mesec, ali nju nećete moći da vidite pošto je Zemlji tada okrenuta neosvetljena strana Meseca (istovremeno Mesecu je okrenuta osvetljena strana naše planete i da postoje živuljci na Mesecu mogli bi na svom nebu da gledaju u punom sjaju "punu" Zemlju). Ponekad se međutim zna desiti da Mesec u ovoj fazi pokrije Sunce pa onda možemo da vidimo njegov tamni disk, ali do ove situacije dolazi retko. Najčešće Mesec prolazi ispod ili iznad Sunca.

Zanimljivi prizori nastaju tek nakon nekoliko dana kada Mesec na putu oko Zemlje odmakne prema istoku. Tada se može videti njegov uzan, ali svakim danom sve širi srp (M2 i M3). Ispupčena strana srpa je okrenuta Suncu ali vi dobro pogledajte njegovu suprotnu, ugnutu stranu. Ivica te strane je granica između osvetljenog i neosvetljenog dela Meseca, između svetlosti i tame, između dana i noći. Ta tanka linija koja razdvaja dan od noći na Mesecu zove se terminator i baš njega ćemo u svim fazama posmatrati. Vrhovi srpa su rogovi Meseca, a zamišljena prava koja ih povezuje zove se linija rogova. U ovoj fazi rogovi su okrenuti ka istoku.

Preko dana Mesečev srp je teško uočljiv jer ga zasenjuju zraci Sunca. Možemo ga dobro videti teka kad Sunce zađe i to na zapadu, blizu tačke zalaska. Sa gledanjem treba požuriti jer će uskoro Mesec i sam da nestane iza horizonta.

Obratite pažnju na figuru Meseca koju vidite tih prvih dana nakon faze mladog Meseca. Pada u oči bleštavi beli srp, ali sem njega možete uočiti i preostali deo Mesečevog diska. To je onaj deo na kome još vlada noć, ali tu noć razbija neka slaba sivkasta svetlost i kao da je čitav predeo u sumraku. Ova svetlost zove se pepeljasta svetlost, a ona potiče od naše planete (ako se ne znate ovaj fenomen je razjasnio Leonardo da Vinči). To su zapravo Sunčevi zraci koji se odbijaju od Zemlje i obasjavaju Mesec. Zemlja na ovoj razdaljini prilično snažno blješti. Svetlost koja se od nje odbija i pada na Mesec osamdeset puta je jača od najjače mesečine na Zemlji.

Pepeljasta svetlost se ne može videti u sledećim fazama Meseca jer se Mesec polako premešta na noćnu stranu Zemlje.

Kada od mladog Meseca prođe nešto više od sedam punih dana nastaje faza koju zovemo prva četvrt (M4). Sada je osvetljena čitava desna polovina Mesečevog diska, a terminator se poklopio sa linijom rogova. U ovoj fazi Mesec izlazi u podne, a zalazi u ponoć. Čoveku koji poznaje kretanje Meseca nije potreban ni sat ni kompas jer i vreme i strane sveta on čita sa neba gledajući Mesec.

Nakon prve četvrti osvetljena površina Meseca se i dalje povećava. Mesec "raste" kažemo. Svakim danom terminator sve više uzmiče pred Suncem. Na mestima preko kojih prolazi sviće dan (M5 i M6).

A dve nedelje od mladog Meseca, uveče kada Sunce zađe, na nebu se pomalja pun Mesec u svom najvećem sjaju (M7). Ceo je obasjan Sunčevim zracima i njegova svetlost je tada najjača. Ona razbija i najgušći mrak i pravi senke na Zemlji. Ova faza se drukčije zove uštap.

Kad je uštap Zemlja se nalazi između Sunca i Meseca. Zemlji je okrenuta cela osvetljena Mesečeva strana, a Mesecu cela neosvetljena strana Zemlje. Kada bi stvarno postojali mali beli čovečuljci na Mesecu za njih bi naša planeta tada bila u fazi mlade Zemlje i ne bi je videli. Samo ponekad bi Zemljina senka prešla preko njih i oni bi govorili da se Sunce pomračilo. Za nas Zemljane to je pomračenje Meseca.

U ovoj fazi Mesec je cele noći na našem nebu. Tek u zoru, kada se na istoku pojavi Sunce on zađe za horizont.

A već sledeće noći Mesec više nije pun. Na njegovom disku pojavila se senka i kažemo: Mesec opada. Sledećih dana ovo postaje sve uočljivije (M8 i M9). Terminator sad pokazuje mesto gde na Mesecu počinje noć.

Treće nedelje od mladog Meseca terminator se ponovo poklopio sa linijom rogova (M10). Sada je već pola Mesečevog diska u mraku, a osvetljena je njegova leva strana. Ova faza se zove poslednja (ili druga) četvrt. Mesec je izašao u ponoć, a zaći će u podne.

Nakon poslednje četvrti tama guta sve veći deo Mesečevog diska i osvetljeni deo sve više dobija oblik srpa (M11 i M12). Osvetljeni deo je okrenut Suncu, ali rogovi sada gledaju na zapad. Mesečev srp ima oblik ćiriličnog slova "S" (ili latiničnog "C") pa po tome odmah možete znati da je Mesec tada "star", da opada. Vreme izlaženja Meseca je sve bliže zori i izlasku Sunca, a njegov srp je sve tanji. Mesec ponovo dolazi iznad dnevne strane Zemlje i ona ga sve snažnije obasjava odbijenim zracima Sunca. Opet ćemo na Mesecu videti pepeljastu svetlost i noćnu stranu Meseca (M12).

Uskoro potom, provešćemo neko vreme bez mesečine i Meseca. Mesec je istina tu, ali po danu i okrenut nam je njegov neosvetljeni deo pa ga ne vidimo. On je ponovo u fazi mladog Meseca. A već sledećeg dana počeće novi ciklus Mesečevih mena.

Na kraju evo i flima o svemu ovome: