Lepa boginja Selena je, kaže starogrčka priča, svako veče u svoje nebeske kočije uprezala dva bela konja i zatim lagano putovala nebom. U svetlu današnjeg znanja o dužini Mesečeve staze oko Zemlje rekli bismo da su Selenini konji morali ići na mlazni pogon jer put od preko 2,4 miliona kilometara za svega 27,3 dana može se preći samo velikom brzinom. Ovu brzinu možete i sami da izračunate. Ona iznosi 1,02 kilometara u sekundi, a to je brže od puščanog zrna.
Treba međutim znati da ovo nije konstantna brzina Meseca, već prosečna. Po drugom Kaparovom zakonu o kretanju planeta radijus vektor planete u istim vremenskim razmacima opisuje jednake površine.
Primenjeno na kretanje Meseca to izgleda ovako. Radijus vektor je zamišljena linija koja povezuje centar Zemlje sa centrom Meseca. Površine M1-Z-M2 i M3-Z-M4 su jednake, a Mesec opise lukove M1-M2 i M3-M4 za isto, jednako vreme. Kako je luk M1-M2 duži od luka M3-M4 to znači da je brzina Meseca oko perigeja veća nego u blizni apogeja.
Zbog promenljive brzine Meseca sve veličine koje ovde navodimo, a koje zavise od te brzine jesu samo prosečne veličine.
KRETANJE MESECA
O daljini Meseca i njegovoj putanji
