U ponedeljak, 14. novembra u 12 sati i 27,6 minuta *, na nebu će sijati "supermesec". Supermesec je slučaj kada je Mesec (manje-više) pun a istovremeno nam je i najbliže. Tada je on prividno veći nego obično, što je logično pošto nam je i bliži nego obično.
|
Mesec stalno menja svoje rastojanje od Zemlje jer se oko nje ne okrece po kružnoj već po eliptičnoj putanji. U jednom fokusu ove elipse nalazi se Zemlja i na našem crtežu to je tacka F1. Kada Mesec stigne u tacku M1 tada je rastojanje od njegovog centra do centra planete najmanje. Ova tacka se zove perigej. Tačka M2 zove se apogej i u njoj je Mesec najudaljeniji od centra Zemlje. |
Po drugoj definiciji supermesec nastaje onda kada rastojanje od centra Meseca do centra Zemlja iznosi manje od 360 000 kilometara.
Izraz «supermesec» nije iz astronomskog rečnika. Skovao ga je astrolog, izvesni Richard Nolle, 1979. godine, međutim termin se primio u medijima iako ne postoji ništa posebno «super» u Mesecu kada je on «super». Prividno je nešto veći nego inače i to je sve.
Ovaj koji nam predstoji interesantnan je statiskički. To je treći najbliži Mesec u zadnjih 100 godina, najbliži u zadnjih 10 godina, osmi najbliži u sledećih 100 godina i sedmi najbliži u ovom veku.
Približno svaki 14. pun Mesec je i supermesec.
Kako dolazi do supermeseca? Pa, putanja Meseca oko Zemlje je blago eliptičnog oblika te na njoj postojii tačka u kojoj nam je Mesec najbliži (perigej) i tačka u kojoj je on najdalje od Zemlje (apogej). Kada se dogodi da Mesec uđe u perigej onda kada je i pun (što znači da se nalazi iza Zemlje u odnosu na Sunce, tj. da je poredak ovakav: Sunce – Zemlja – Mesec) onda nastane supermesec.
Ali nije svaki supermesec isti. U apogeju Mesec je od nas udaljen 405.400 kilometara, a u perigeju 362.600 kilometara (srednje rastojanje Meseca od Zemlje iznosi 384.400 kilometara). Ali putanja kojom Mesec obilazi oko Zemlje nije fiksirana u prostoru, već se vremenom i ona menja pa se dešava da prosečno najmanje i prosečno najveće rastojanje nije uvek isto. Tako će se ovog puta Mesec približiti na svega 356.510,3 kilometra, što je dosta manje od tipične najmanje udaljenosti Meseca od nas.
Prethodni najbliži perigej bio je 26. januara 1948. godine (356.490 km), a sledeći će biti 25. novembra 2034. (356,446 km)
Evo još nekih podataka u vezi Meseca u trenutku kada on bude «super», a to je 14. novembra u 12 sati, 27 minuta i 33,94 sekunde:
Mesec će od nas biti udaljen 0.0023831 AJ što je jednako 55.896 Zemljinih poluprečnika, ili 356.510,3 kilometara.
To rastojanje svetlosni zrak pređe za 1,19 sekundi.
Tog dana Mesec će izaći u 16 sati i 37,2 minuta, a zaći će u 7 sati i 15,7 minuta (36,3 minuta nakon izlaska Sunca).
Mesec će se tih dana nalaziti u sazvežđu Aries.
Biće star 14,74263 dana, a njegova magnituda će iznositi -12,7. Imaće prečnik od 0° 33' 30.41"
Faze Meseca 2016. "Supermesec" je na 4.24 m.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
