Sedite u vagonu i vidite pored vas, u suprotnom smeru, ide drugi voz. U stvari, ne možete biti sigurni koji voz se kreće – sem ako o kretanju vaše kompozicije ne svedoči drmusanje i truckanje. Ali ponekad zaista voz tako lako i nečujno klizi po šinama da i ne znate da je on u pokretu.
Opširnije: Dokazi da se Zemlja kreće
Write comment (0 Comments) 
Ali sve je relativno jer s druge strane na Zemlji vode baš i nema toliko koliko nam se čini kada stojimo na obali mora. Stvar je u tome što je tih navedenih pet kilometara prosečne dubine okeana, neprimetno prema prečniku Zemlje koji iznosi nešto više od 12.740 kilometara. Sem toga ispostavilo se da na nekim telima Sunčevog sistema vode ima i više nego na Zemlji iako su ona, ta tela ponekad i mnogo, mnogo manjeg prečnika od naše planete.
Opširnije: Gde ima okeana vode u Sunčevom sistemu
Write comment (0 Comments) 
Kajperov pojas je diskoliko područje stotine, pa i hiljade miliona malih ledenih objekata, a prostire se iza Neptuna na udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ (po nekim izvorima do 55 AJ) od Sunca. Tela Kajperovog pojasa su preostali materijal nakon formiranja spoljnih planeta Sunčevog sistema.
Opširnije: Kajperov pojas - činjenice
Write comment (2 Comments) 
Četiri Suncu najbliže planete (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) se zajedničkim imenom zovu terestričke planeta (od Latinskog Terra = Zemlja). Uglavnom se sastoje od silikatnih stena i metala, sa čvrstom površinom. Merkur ima atmosferu u tragovima, dok Venera ima izuzetno gustu i bogatu atmosferu. Zemlja je jedina od ovih planeta koja na svojoj površini ima tečnu vodu (mada je i po Marsu u davnoj prošlosti tekla voda).
Opširnije: Unutrašnje (terestričke) planete - činjenice
Write comment (0 Comments) 
Neki od navedenih podataka mogu da se neznatno u drugoj literaturi. Ovde su korišteni podaci iz Planetary Fact Sheet i Wikipedie.
Opširnije: Sunčev sistem - osnovne činjenice
Write comment (0 Comments) 
Astronomija je spoj tradicije i modernih rešenja u svemu pa i u klasifikaciji nebeskih tela te je sve oko te klasifikacije pomalo zamršeno, ali astronomi, dakle oni koji prate razvoj astronomije i nova otkrića dobro se snalaze u toj zbrci.
Opširnije: Statistika malih tela
Write comment (0 Comments) 
Od svih naučnika astronomi su najneprecizniji, bar kada se radi o rastojanjima. Kada kužu da je galaksija M 51 od nas udaljena 23 miliona svetlosnih godina, a taj podatak se nalazi u Wikipediji, to onda može biti i 19 miliona, ali i 37..
Opširnije: Koliki je Sunčev sistem
Write comment (6 Comments) 
Često se u knjigama i udžbenicima mogu videti crteži našeg planetnog sistema ali ono što se na njima ne prikazuje to su prave razmere. Razlozi za to su su zapravo fizičke prirode: ne postoji toliki papir na kome bi mogao u prigodnoj razmeri da se nacrta Solarni sistem.
Opširnije: Koliki je Sunčev sistem?
Write comment (9 Comments) U Sunčevom sistemu postoji 17 tela čiji je prečnik veći od 1 000 kilometara
Pet najvećih su Sunce, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun
Opširnije: Naj... u Sunčevom sistemu
Write comment (2 Comments) 
Daleko izvan planetarnog regiona, na periferiji Sunčevog sistema nalazi se ogroman oblak kometa na koje ostale zvezde deluju skoro koliko i naše Sunce. Dinamičke karakteristike oblaka mogu nam pomoći da objasnimo čak i neka izumiranja na Zemlji.
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
