Gasni giganti su velike planete Sunčevog sistema mase preko 10 masa Zemlje. Poznate su i pod nazivom jovianske planete, i spoljašnje planete. Ovo jovianski dolazi od latinskog Jove, što je ime Jupitera vrhovog boga starih Rimljana i najveće planete Sunčevog sistema. Inače, spoljašnje planete su one koje se nalaze iza Marsa.
Četiri Suncu najbliže planete (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) se zajedničkim imenom zovu terestričke planeta (od Latinskog Terra = Zemlja). Uglavnom se sastoje od silikatnih stena i metala, sa čvrstom površinom. Merkur ima atmosferu u tragovima, dok Venera ima izuzetno gustu i bogatu atmosferu. Zemlja je jedina od ovih planeta koja na svojoj površini ima tečnu vodu (mada je i po Marsu u davnoj prošlosti tekla voda).
Ortov oblak (Oort cloud) je omotač Sunčevog sistema na ivici gravitacionog uticaja Sunca sastavljen od ledenih objekata. Ime nosi po holandskom astronomu Janu Ortu (1900-1992) koji je dao teorijske osnove za postojanje ovog omotača. Oblak se ponekad zove i Öpik–Oortov oblak (Ernst Öpik /1893-1985/, estonski astronom koji je takođe teoretisao o postojanju ovog oblaka).
Kajperov pojas je diskoliko područje stotine, pa i hiljade miliona malih ledenih objekata, a prostire se iza Neptuna na udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ (po nekim izvorima do 55 AJ) od Sunca. Tela Kajperovog pojasa su preostali materijal nakon formiranja spoljnih planeta Sunčevog sistema.
Krateri su bore svetova solarnog sistema. Na isti način kao što mi što smo stariji to imamo više bora, tako nam i gustina kratera omogućava da odredimo starost tela u Sunčevom sistemu. Ali kao što ni svi ljudi ne stare istim tempom, tako ni registar kratera nije savršen...
U ponedeljak, 17. decembra 2018. godine Centar za male planete Međunarodne astronomske unije objavio je otkriće do sada najdaljeg nađenog tela u Sunčevom sistemu. Ovo otkriće pripada timu astronoma istraživača koji čine Scott S. Sheppardsa Carnegia, David Tholen sa Havajskog univerziteta i Chad Trujillo sa Univerziteta Northen Arizona.
Je li naš Sunčev sustav veliki ili mali. Sve ovisi kojom brzinom putujete po njemu. Pođite na uzbudljivo putovanje po Sunčevom sustavu, automobilom koji juri 200 km/h pa ćete brzo shvatiti.
Neki od navedenih podataka mogu da se neznatno u drugoj literaturi. Ovde su korišteni podaci iz Planetary Fact Sheet i Wikipedie.
Uprkos njihovim razlikama, da li je moguće da su ova dva sveta sa periferija solarnog sistema nekad davno razdvojena prilikom rođenja?
Na slici su dve planete, 18 ili 19 meseci, 1 ili 2 asteroida, i 87 trans-Neptunovih objekata, od kojih većina još nema imena. Svi su prikazani u razmeri, ali treba imati na umu da se veličina većine trans-Neptinaca za samo približno. Sliku je montirala E. Lakdawalla, a koristila je podatke Gordana Ugarkovića, Romana Tkačenka, Teda Stryka i Bjorna Jonssona.
