Kajperov pojas je diskoliko područje stotine, pa i hiljade miliona malih ledenih objekata, a prostire se iza Neptuna na udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ (po nekim izvorima do 55 AJ) od Sunca. Tela Kajperovog pojasa su preostali materijal nakon formiranja spoljnih planeta Sunčevog sistema.
Krateri su bore svetova solarnog sistema. Na isti način kao što mi što smo stariji to imamo više bora, tako nam i gustina kratera omogućava da odredimo starost tela u Sunčevom sistemu. Ali kao što ni svi ljudi ne stare istim tempom, tako ni registar kratera nije savršen...
U ponedeljak, 17. decembra 2018. godine Centar za male planete Međunarodne astronomske unije objavio je otkriće do sada najdaljeg nađenog tela u Sunčevom sistemu. Ovo otkriće pripada timu astronoma istraživača koji čine Scott S. Sheppardsa Carnegia, David Tholen sa Havajskog univerziteta i Chad Trujillo sa Univerziteta Northen Arizona.
Je li naš Sunčev sustav veliki ili mali. Sve ovisi kojom brzinom putujete po njemu. Pođite na uzbudljivo putovanje po Sunčevom sustavu, automobilom koji juri 200 km/h pa ćete brzo shvatiti.
Neki od navedenih podataka mogu da se neznatno u drugoj literaturi. Ovde su korišteni podaci iz Planetary Fact Sheet i Wikipedie.
Uprkos njihovim razlikama, da li je moguće da su ova dva sveta sa periferija solarnog sistema nekad davno razdvojena prilikom rođenja?
Na slici su dve planete, 18 ili 19 meseci, 1 ili 2 asteroida, i 87 trans-Neptunovih objekata, od kojih većina još nema imena. Svi su prikazani u razmeri, ali treba imati na umu da se veličina većine trans-Neptinaca za samo približno. Sliku je montirala E. Lakdawalla, a koristila je podatke Gordana Ugarkovića, Romana Tkačenka, Teda Stryka i Bjorna Jonssona.
Što ste bliži Suncu to vam je ono, naravno, veće. I obrunuto. Evo kako ono izgleda posmatrano sa drugih plnaeta i sa Plutona:
Kažu da je ove godine zima počela 21. decembra u 10:44 po Griniču. Astronomi taj trenutak zovu zimskim solsticijem i tada je na severnoj polulopti Sunce najniže na nebu. U našim krajevima dan je trajao tek nešto oko 8,5 časova.
Ko zna šta se sve krije iza Plutona. Ti predeli su daleki i mračni u bukvalnom i prenesenom smislu i jedino se naslućuje da tamo ima kojekakvih tela, možda i povećih. Teško je sadašnjim instrumentima uočiti neko novo telo. Ipak upravo to se, po informacijama od pre neki dan, dogodilo. Opservatorija ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array - Veliki milimetarski i submilimetarski niz u Atakami) uočila je pozamašno telo u Sunčevom sistemu...
