Od svih naučnika astronomi su najneprecizniji, bar kada se radi o rastojanjima. Kada kužu da je galaksija M 51 od nas udaljena 23 miliona svetlosnih godina, a taj podatak se nalazi u Wikipediji, to onda može biti i 19 miliona, ali i 37..
Astronomi su detektovali veliki broj bliskih zvezda koje mogu da priđu dovoljno blizu Sunčevom Sistemu i svojim prisustvom naruše harmoniju koju danas poznajemo. Proračunate su orbite oko 40 hiljada zvezda male mase (tip M) i ustanovljeno je da postoji mogućnost da 18 zvezda priđe veoma blizu našem sistemu u narednih milijardu godina. Šanse da se ovo dogodi su veoma male, ali u slučaju takvog prolaska posledice bi mogle biti dramatične, izjavili su naučnici.
U Sunčevom sistemu postoji 17 tela čiji je prečnik veći od 1 000 kilometara
Pet najvećih su Sunce, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun
Otprilike na srpski Božić ali pre 6 godina, Majkl E. Braun, profesor planetne astronomije sa Kalifornijskog tehnološkog fakulteta (Caltech), zapazio je na noćnom nebu jedan objekat toliko svetao i toliko udaljen da je bio ubeđen da je veći od Plutona.
Naučnici revidiraju nalaze o sastavu Sunca
U poslednjih nekoliko vekova stvoreno je nekoliko teorija koje manje ili više uspešno objašnjavaju nastanak Sunčevog sistema. Upoznaćemo se sa nekima od njih, ali pre toga da vidimo pred kakvim zadatkom stoji dobra teorija. Ona treba da pruži objašnjenje svih bitnih činjenica koje karakterišu Sunčev sistem. A to su sledeće činjenice...
Gde je centar sveta, ko oko koga kruži? Krakta istorija.
Daleko izvan planetarnog regiona, na periferiji Sunčevog sistema nalazi se ogroman oblak kometa na koje ostale zvezde deluju skoro koliko i naše Sunce. Dinamičke karakteristike oblaka mogu nam pomoći da objasnimo čak i neka izumiranja na Zemlji.
Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas. Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo. Kad god bi se kamenje skupilo na neku gomilu naišao bi Jupiter i rasturio je svojom gravitacijom. Inače, prolaz kroz koridor je, i pored bezbroj asteroida koji jurcaju njime, sasvim bezbedan i možete ga i žmureći preći. Jednostavno, ako rasporedite sve te silne asteroide po celom tom putu oko Sunca dobijete - ništa. Ili skoro ništa.
Sa Jupiterom počinje carstvo ogromnih, gasovitih planeta.
Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.
Dakle, da se prošetamo po dvorištu.
