Sila, kojom Zemljina kugla privlači neko telo, opada sa udaljenošću od Zemljine površine. Ako bi teg od 1 kilograma podigli na visinu od recimo 6.400 km, tj. udaljili je od centra Zemaljske kugle za dva njena poluprečnika, sila privlačenja bi opala za 22, tj. 4 puta, i teg bi bio težak 250 grama umesto 1.000. Prema Njutnovom zakonu gravitacije, Zemaljska kugla privlači tela tako kao da je sva njihova težina koncentrisana u samom centru, a sila privlačenja opada obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja. U našem slučaju rastojanje tega od centra Zemlje je udvostručeno, pa je privlačna sila opala za 22, tj. četvorostruko. Udaljivši teg na 12.800 km od Zemljine površine, tj. na trstruku udaljenost od centra Zemlje, privlačna sila bi opala za 32, tj. 9 puta.

1.000-gramski teg bi bio težak samo 111 grama, itd.

Prirodno, rađa se ideja da bi se desilo i obrnuto – kada bi teg spuštali u dubinu, ka centru naše planete, on bi bivao sve lakši. Ova pretpostavka je međutim pogrešna: spuštanjem tela u dubinu njegova težina se ne povećava, već se naprotiv, smanjuje.

Objašnjenje je u tome, što u takvom slučaju privlačne čestice Zemlje ne privlače više samo jednu stranu tela, već različite njegove strane. Pogledaj sliku.

privlacenje

Vidimo da teg, smešten u dubini Zemlje, privlače na dole čestice naše planete raspoređene ispod njega, ali da ga u isto vreme na gore privlače i one čestice koje se nalaze iznad iznad. Moguće je dokazati da u konačnom zbiru privlačno dejstvo ima samo lopta čiju je poluprečnik ravan rastojanju od mesta gde se nalazi telo do centra Zemlje, tako da se težina tela sa porastom dubine brzo smanjuje. Dospevši do centra Zemlje, telo sasvim gubi težinu, jer ga čestice oko njega privlače sa svih strana jednakom silom.

Dakle, svako telo najviše teži na samoj površini Zemlje; sa udaljavanjem od nje u vis ili u dubinu težina mu se smanjuje. [Tako bi bilo da je Zemaljska kugla bila potpuno ujednačena po gustini: ustvari, gustina Zemlje raste sa približavanjem središtu; zato sila gravitacije sa porastom dubine prvo, do nekog rastojanja, raste a ubrzo zatim počinje da slabi.]

Naravno, čitava ova pričica je samo razbibriga, mala gimnastika za razmišljanje. Gravitacija je vrlo ozbiljna stvar i njome su se bavili, a i danas to rade, neki od najvećih umova današnjice. Koliko o njoj stvarno znamo dovoljno je da kažem da se danas još uvek tretira kao prirodni fenomen. Iako u prirodi koju mi poznajemo vladaju samo 4 sile, o gravitaciji se najmanje zna. Kaže se da je 10-38 puta slabija od jake nuklearne sile, 10-36 puta slabija od elektromagnetne , i 10-29 puta od slabe nuklearne sile. To znači da nema uticaja na ponašanje subatomskih čestica ali ima itekakve na ponašanje planeta, zvezda i galaksija. Uz to, deluje samo u jednom pravcu, tj. uvek je samo privlačna, na razočarenje pisaca SF priča.

Što se tiče Zemlje, njenom dejstvu smo izloženi čitav život. U školi nas uče da je gravitacija zapravo ubrzanje kojim Zemlja deluje na objekte na površini ili u njenoj blizini. To ubrzanje se meri u metrima u sekundi na kvadrat (m/s2), i približno je jednako 9,8 m/s2. To znači da prilikom slobodnog pada (ako zanemarimo otpor vazduha) svako telo sa svakom sekundom pada povećava brzinu za 9,8 m/s, tj. oko 36 km/h.

Priča se da je Galileo Galilej izvodio eksperimente bacajući sa krivog tornja u Pizi različite predmete i pokušavao da dokaže skeptičnom svetu da gravitacija privlači SVA tela jednakom silom, bez obzira koliko su teška ta tela. Kada su ljudi stigli na Mesec, astronaut David Scott iz „Apolla 15“ je 1971. godine pred kamerama izveo eksperiment: istovremeno je bacio perce i svoj teški čekić i zabeležio da su pali na tlo u istom trenitku. Kažu da se tada zahvalio Galileju i rekao da bez ovog njegovog eksperimenta koji je tada izvodio ni njihova misija ne bi bila moguća.

I danas se broj skeptika nije značajno promenio: velika većina ljudi i danas veruje da bi slon pre pao na zemlju od loptice za tenis kada bi ih bacio kroz prozor. Probao ja lično – ne da bacam slonove kroz prozor, već da pitam ljude – i video da samo mali broj njih zna i veruje u prirodne zakone.

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=4mTsrRZEMwA

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • vlado said More
    kao i uvek, odlican JE autor ...Drago D,... 9 sati ranije
  • vlado said More
    a SMS, od 200 din, 500 din, jednokratno... 10 sati ranije
  • vlado said More
    odlican tekst, kao i uvek. majstor je... 11 sati ranije
  • vlado said More
    Vladimir99
    dobro vece, hvala na divnom... 11 sati ranije
  • dragant said More
    Ako bi se postavio jedan svemirski... 20 sati ranije

Foto...