Princip, koji je prvi definisao dansko-švajcarski lekar, fizičar i matematičar Danijel Bernuli 1726. godine, glasi ovako: u mlazu vode ili vazduha pritisak je veliki, ako je brzina mala, odn. pritisak je mali, ako je brzina velika.
Crtež 1 ilustruje ovaj princip:
Sl. 1. Bernulijev princip. U suženom delu (a) cevi AB pritisak je manji nego u širokom (b).
Vazduh pod pritiskom prolazi kroz cev AB. Ako je poprečni presek cevi mali – kao u delu obeleženom saa – brzina vazduha je velika; tamo gde je presek veliki – kao u delu b – brzina vazduha je mala. Tamo gde je brzina velika, pritisak je nizak, a tamo gde je brzina mala, pritisak je visok. Zato što je pritisak vazduha u a nizak, tečnost u cevi C se podiže; za to vreme veći pritisak vazduha u b izaziva spuštanje tečnosti u cevi D.
Na crtežu 2, cev T je pričvršćena za bakarni disk DD; vazduh pod pritiskom prolazi kroz cev T i prolazi dalje preko slobodnog diska dd. Vazduh između dva diska ima veliku brzinu, ali ona brzo opada kako se približavamo krajevima diskova, jer se presek vazdušnog mlaza sve više povećava i preovladava inercija vazduha koji struji između diskova. No pritisak vazduha oko diska je veći jer je brzina mala, dok je pritisak vazduha između diskova manji jer je brzina velika. Zato vazduh koji okružuje disk ima jače dejstvo na diskove i teži da ih približi, za razliku od vazdušne struje između diskova koji teži da ih razdvoji; rezultat je da se disk dd prilepljuje za disk DD što jače što je brzina vazduha u Tveća.
Sl. 2. Ogled sa diskovima.
Crtež 3 predstavlja analog prethodnom, ali samo što je sada fluid voda. Voda koja se brzo kreće po disku DD nalazi se na niskom nivou i podiže se ka višem nivou mirne vode u većem bazenu, nakon čega preliva ivice diska. Zbog toga mirna voda ispod diska poseduje veći pritisak nego tekuća voda nad diskom, što dovodi do podizanja diska. Kočić P samo ne dozvoljava bočna pomeranja diska.
Sl. 3.Disk DD se podiže na kočići P, kada na njega pada mlaz vode iz gornjeg tanka.
Crtež 4 prikazuje laganu lopticu, koja pliva u vazdušnoj struji. Vazdušni mlaz udara u lopticu i ne dozvoljava joj da padne. Ako loptica pokuša da izleti iz struje, okolni vazduh je vraća nazad u mlaz, jer je pritisak okolnog vazduha, koji ima malu brzinu, veći od pritiska vazduha u mlazu, koji je zbog veće brzine, manji.
Sl. 4.Loptica koja lebdi u vazdušnoj struji.
Crtež 5 prikazuje dva broda koja se nalaze blizu jedan drugom i kreću se kroz mirnu vodu, ili, što mu dođe na isto, dva broda oko kojih teče voda. Tok između brodova i brzina vode u tom prostoru veća je nego sa suprotnih stranica oba broda. Zato je pritisak vode između brodova manji nego sa drugih strana trupova; veći pritisak vode koja okružuje brodove teži da približi trupove. Mornari vrlo dobro znaju da se dva broda, kada plove jedan pored drugog, snažno privlače.
Sl. 5. Dve lađe, krećući se paralelno, teže da se približe jedan drugom.
Ozbiljniji slučaj je kada jedan brod plovi iza drugog, kao što je prikazano na crtežu 6.
Sl. 6. Prilikom plovidbe brodova, prednji brod B skreće nosem ka brodu A.
Dve sile F1i F2, koje približavaju brodove, teže da ih skrenu, pri čemu brod B skreće ka A znatnom silom. U takvom slučaju sudar je skoro neizbežan jer kormilo neće uspeti da izvršu dovoljno skretanje broda.
Fenomen, opisan na slici 5, moguće je demonstrirati duvanjem vazduha između dve lagane loptice obešene kao što je prikazano na slici 7.
Sl. 7. Ako između dve loptice duvamo vazduh, one će se približavati do priljubljivanja.
Ako se između njih uduvava vazduh, one se približavaju i udaraju jedna u drugu.