Pre par decenija u pariskim novinama je objavljeno da će za samo 25 sentima svakom biti omogućeno jeftino putovanje, a pri tom bez ikakvog zamaranja. Kao i uvek, bilo je puno lakovernih koji poslali 25 sentima. Ubrzo je svaki od njih dobio poštom odgovor: “Ostani, građanine, mirno u svom krevetu i seti se da se naša Zemlja okreće. Na paraleli Pariza – 49. – svakog dana ćeš prevaliti više od 25.000 km. A ako želite živopisan pogled, sklonite zavesu i divite se slici zvezdanog neba”.
Pozvan na sud zbog prevare, vinovnik ovog poduhvata je saslušao presudu, uplatio izrečenu novčanu kaznu i, kažu, stao u teatralnu pozu i svečanim glasom ponovio slavnu Galilejevu rečenicu:
─ Ona se ipak okreće!
U izvesnom smislu optuženi je bio u pravu, zato što se svaki stanovnik zemaljske kugle a ne samo pomenuti „turisti“, okreće oko Zemljine ose, ali još većom brzinom putuje zajedno sa Zemljom stazom oko Sunca. Svake sekunde naša planeta sa svim svojim stanovnicima prevaljuje kroz kosmos 30 kilometara, istovremeno se okrećući oko svoje ose.
Ovim povodom moguće je postaviti jedno interesantno pitanje: kada se svi mi brže krećemo oko Sunca – danju ili noću?
Ovakvo pitanje može da izazove nedoumicu: uvek je na jednoj strani Zemlje dan a na drugoj – noć; kakvog onda smisla ima ovakvo pitanje? Očigledno nikakvu. Međutim, nije tako.
Pitanje nije o tome kada se čitava Zemlja kreće brže, već kada se mi, njeni stanovnici, krećemo brže među zvezdama. A to uopšte nije besmisleno pitanje. Mi u Sunčevom sistemu vršimo dvostruko kretanje: okrećemo se oko Sunca a u isto vreme se okrećemo i oko Zemljine ose. Oba kretanja se sabiraju, ali su rezultati različiti, u zavisnosti od toga da li se nalazimo na dnevnoj ili na noćnoj polovini Zemlje. Baci pogled na donju sliku i shvatićeš da se ponoćna brzina okretanja dodaje translatornom kretanju Zemlje, a da se podnevna, nasuprot tome, oduzima od nje. Znači, u ponoć se brže krećemo po solarnom sistemu nego tokom podneva!
Na noćnoj polovini Zemljine kugle ljudi se okreću oko Sunca brže nego na dnevnoj.
Pošto jedna tačka na ekvatoru prelazi svake sekunde oko pola kilometara, odatle proizilazi da je u ekvatorskom pojasu razlika između podnevne i ponoćne brzine dostiže ceo kilometar u sekundi. Poznavaoci geometrije lako mogu da izračunaju da je za Beograd (koji se nalazi na 45-oj paraleli) ta razlika oko 30% manja: Beograđani u ponoć svake sekunde prevaljuju kroz solarni sistem oko 700 metara više nego u podnevnim satima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
