Baterija koja se sama napuni kada se isprazni, i pri tome njen životni vek, tokom koga se sama dopunjava kada se isprazni, može trajati vekovima, nije naučna fantastika nego moguća stvar.

2016. godine grupa naučnika sa Univerziteta u Bristolu uzela je manju količinu radioaktivnog otpadnog ugljenika, koji se koristi u nuklearnim reaktorima za kontrolu oslobođene toplote nuklearnog jezgra i koji se boravkom u nuklearnom reaktoru obogaćuje sa ugljenikom-14 i postaje visoko radioaktivan. Pod velikim pritiskom su od njega dobili industrijski dijamant (ugljenik i dijamant su isti hemijski element C, ali sa različitom atomskom rešetkom). Tako dobijeni dijamanti su stvarali malu količinu energije.

Kalifornijska kompanija NDB (nano-diamond batteries) tvrdi da će njene nano-dijamantske baterije apsolutno promeniti priču o baterijama. Da su NDB baterija kao mali nuklearni generatori. Trajaće od jedne decenije do 28.000 godina, i da im nikada neće biti potrebno punjenje. Da će imati veću gustinu energije od litijum-jonskih baterija. Biće skoro neuništive i potpuno sigurne u slučajevima sudara električnih automobila.

Da bi se stvorila ćelija baterije, nekoliko slojeva nano-dijamantskog materijala složeno je i uskladišteno sa malom integrisanom pločom i malim superkondenzatorom za sakupljanje, skladištenje i trenutnu distribuciju naelektrisanja. NDB kaže da će odgovarati bilo kojem obliku ili standardu, uključujući AA, AAA, 18650, 2170 kao i sve vrste željenih veličina.

NDB kaže da će biti konkurentan, a ponekad i znatno jeftiniji od trenutnih litijumskih baterija. Toj jednačini pomaže činjenica da će neki vlasnici nuklearnog otpada platiti NDB-u da odnese otpad iz njihovih skladišta. Podsetimo da je poluživot tog radioaktivnog otpada 5730 godina a nagomilano je na stotine hiljade tona.

NDB kaže da će nivoi zračenja iz ćelije biti manji od nivoa zračenja koje proizvodi samo ljudsko telo, što ga čini potpuno sigurnim za upotrebu u raznim aplikacijama. To bi moglo uključivati uređaje poput pejsmejkera ​​i drugih elektronskih implantata, gde će njihov dug životni vek spasiti korisnika od zamene.

Za potrošačku elektroniku, Neel Naicker iz NDB-a daje nam primer: „Razmislite o njoj u iPhoneu. Sa baterijom iste veličine, baterija bi se punila od nule do pune, pet puta na sat. Zamislite svet u kojem ne biste morali da punite bateriju tokom dana. Zamislite sedmicu, mesec... Šta kažete za decenije? To je ono što možemo da uradimo sa ovom tehnologijom."

Po rečima dr. John Shawe-Taylora, predsedavajućeg UNESCO-a i profesora Univerzitetskog koledža u Londonu: „NDB ima potencijal da jednim udarcem reši goruće globalno pitanje emisije ugljenika bez skupih infrastrukturnih projekata, troškova transporta energije ili negativnih uticaja na životnu sredinu.“

Kompanija tvrdi da je dovršila dokaz o konceptu i spremna je da započne izgradnju svog komercijalnog prototipa kada se njene laboratorije ponovo otvore po prestanku epidemije COVID-a. Očekuje se da će komercijalna verzija baterija male snage izaći na tržište za dve godine, a verzije sa velikom snagom predviđene su za pet godina. NDB kaže da je daleko ispred svoje konkurencije sa patentima za ovu tehnologiju i proizvodne procese.

Izvor zelene energije koja razgrađuje radioaktivni otpad. Zvuči previše dobro. Mora se sačketa da se kompanija dokaže barem nešto na delu. Za sada sve raspoložive informacije dolaze od kompanije i nisu proverljive. Kritike sa strane kažu da je dopunjavanje moguće ali u jednom vrlo sporom procesu.

Ako bi koncept samopunjivih baterija bio tačan, osim velike promene koje bi donele na Zemlji, takve baterije bi bitno unapredile svemirska istraživanje. Setimo se Pionira, Vojadžera, Oportjunitja… Svi su oni prestali sa radom jer su ostali bez električne energije. Mogli bismo slati u duboki svemir letilice koje bi hiljadama godina nama i našim potomcima slati izveštaje sa putovanja.

Izvori: