Najvjerojatnije ti ime ne zvuči poznato. Ali to je četvrti najveći objekt u pojasu asteroida, i po masi i po veličini. Govorimo o asteroidu 10 Hygiea – Higija na našem – koji je, uprkos veličini, bio deseti asteroid koji je otkriven, što pokazuje i njegov kataloški broj. Po veličini, Higija je iza Ceresa, Veste i Palasa. Ne znamo sa sigurnošću kako Higija izgleda jer nijedna sonda nije prolazila tuda, ali imamo hiljade promatranja sa zemaljskim teleskopima. A poslednja su obavljena moćnim instrumentom SPHERE teleskopa VLT (Very Large Telescope), smeštenom u Čileu. Zahvaljujući ogromnoj rezoluciji VLT-a, istraživači su uspeli da odrede oblik i veličinu Higije s velikom preciznošću. I što su našli? Suprotno svim očekivanjima, Higija je gotovo loptasta. Ili, izraženo na drugi način, to znači da ona ispunjava kriterijime da se kandiduje za patuljastu planetu.
10 Higija kako ju je video VLT.
Tim istraživača pod vodstvom Francuza Pierrea Vernazze dokazao je da je prečnik Higije 450 km (± 14 kilometara) i da je njegova gustina relativno mala, samo 1944 kg po kubnom metru, što govori o visokom postotku vodenog leda u njegovom sastavu. Period Higijine rotacije je 13,8 sati, što je polovina od onog koliko se dosad verovalo. Gotovo sferni oblik Higije izazvao je veliko iznenađenje jer je spektralno povezan s poznatom porodicom asteroida od bezmalo 700 manjih članova. Najlogičnije objašnjenje je da ovi asteroidi potiču od Higije i da su se razasuti oko glavnog pojasa nakon jednog ili nekoliko katastrofalnih sudara s drugim telima. Direktna posledica ove hipoteze je da bi Higija trebao da ima ogromne udarne bazene, kao što je slučaj sa Vestom, koji deformišu njenu površinu i odvajaju je od sfernog oblika. Zanimljivo je da to nije slučaj, jer je Vernazzov tim otkrio samo dva kratera srednje veličine, koja su odmah dobila nezvanična imena Serpens (180 km) i Calix (80 km)
Higija u poređenju sa Vestom i Ceresom.
Da bi se sferni oblik Higije uskladio s postojanjem ove porodice asteroida, Vernazzin tim je predložio vrlo zanimljivu hipotezu. Prema njoj, Higija se pre dve milijarde godina sudarila s asteroidom prečnika između 75 i 150 km. Kao rezultat sudara proizvedeno je na hiljade fragmenata koji su stvorili porodicu asteroida[1] koji su trenutno povezani s Higijom. S druge strane, ostaci Higije ponovno su ujedinjeni da bi stvorili sferično telo zahvaljujući velikoj količini vode koju je to telo posedovalo.
Vernazzin model sudara sa drugim asteroidom pre 2 milijarde godina koji je dao Hiigiji njen sadašnji loptasti izgled.
Istorija nastanka Higije je fascinantna i, ako je ta nova hipoteza tačna, suočili bismo se s telom starim samo dve milijarde godina sa sastavom sličnim Ceresovom (NASA-ina misija 'Dawn' otkrila je da se Ceres formirao dalje od Sunca, čak bliže Kajperovom pojasu). Međutim, bojim se da činjenica koja će zaista privući pažnju medija i šire javnosti nije to već što se suočavamo s novim kandidatom za patuljastu planetu. Ako bi Higíja postala patuljasta planeta, to bi bio drugi slučaj u asteroidnom pojasu, nakon Ceresa, jer ostala tela ove vrste spadaju u transneptunske objekte. Kategorija planeta patuljaka uvedena je 2006. godine kako bi se klasifikovali objekti Kajperovog pojasa poput Plutona i Erisa i tako sprečili da vremenom Sunčev sistem dobije desetke ili stotine 'planeta'. Rezultat toga je bio da su počeli da smatraju Ceres za planetu patuljka, što je bila neočekivana 'kolateralna šteta' teške bitke za kategoriju planete Pluton.
Prema jednom od predloga diskusije Astronomskog saveza (UAI) 2006. godine, Higija bi mogla da se posmatra kao patuljasta planete.
Četiri najveća objekta u asteroidnom pojasu.
Prema Međunarodnom astronomskom savezu (UAI), planeta patuljak je svaki objekt koji se vrti oko Sunca u loptastom obliku – na jeziku UAI to se kaže 'u hidrostatičkoj ravnoteži' – bez obzira na njegovu veličinu, i koji je na svojoj orbiti praćen drugim objektima sličnih karakteristika. Problem sa ovom definicijom je što nijedan objekt u Sunčevom sistemu nema savršen sferni oblik i ne postoji granica 'sfernosti' koja se smatra prikladnom. Kao vrhunac, oblik objekta zavisi od njegovog sastava (objekti bogati isparljivim materijama postižu hidrostatsku ravnotežu sa manjom masom nego tela bogata stenama i metalima). Definicija planeta UAI od 2006. nudi nam bolju sliku Sunčevog sustava i čini vidljivim asteroidni pojas i Kajperov pojas kao dva velika područja manjih tela koja zaslužuju našu punu pažnju.
Higija ima 'sferičnost' sličnu onoj kao kod Ceresa, iako nešto manju. (Idealna lopta ima sferičnost 1.)
S druge strane, kategorija planeta patuljaka postala je u ovom trenutku svojevrsni geološki krojački sto koji ne samo da ne pomaže u razumevanju Sunčevog sistema, već ga baš komplikuje. Ranije je Ceres bio jednostavno najveći asteroid, i svi su znali da biste dobro razumeli ovo telo, morali ste da proučite ostalih hiljadu asteroida u glavnom pojasu koji ga prate. Sada, nova definicija planeta patuljaka pretvara Ceres u očima javnosti u strani objekat u asteroidnom pojasu. Kao da je tamo smešten čarobnom štapićem i nema veze s ostalim asteroidima. Da, Ceres jeste formiran dalje od mesta na kojem se sada nalazi, ali to je učinilo i hiljade drugih asteroida koji sada s njegovom kategorijom nemaju nikakve veze. Ne znam kakvo je rešenje za ovaj 'botanički' nered koji je stvorio UAI 2006. Možda se u definiciju planete patuljka može dodati pasus koji određuje da patuljasta planeta može istovremeno da bude asteroid, mada se mora imati na umu da ne postoji službena definicija 'asteroida' ili 'komete' (u stvari, nema definisane granice između ove dve kategorije).
Model nastanka Higije. (Veća slika.)
Pre nego što počnemo da je smatramo patuljastom planetom, moramo da imamo na umu da Higíja ima samo oko polovine veličine Ceresa i da je njena 'sfernost' manja, iako je i dalje veća od svih drugih poznatih asteroida. Ako bi ga svrstali u patuljaste planete, bio bi paradoks da imamo patuljastu planetu u asteroidnom pojasu koja je manja i od Veste i od Palasa. Lično, baš me briga smatra li se Higija patuljastom planetom ili ne. Prirodu nije briga za naše apsurdne konvencije i naše neispravne kategorizacijske sisteme. Možda bi bilo pozitivno da Higiju proglase planetom patuljkom u meri u kojoj bi to pomoglo široj javnosti da shvati da Ceres nije anomalija asteroidnog pojasa, ali bojim se da se to neće dogoditi. U svakom slučaju, odličan je izgovor za proučavanje Higije – i ako je moguće i Palasa – pomoću kosmičke sonde.
[1] 94-98% mase te hamilije otpada na samu Higiju. Oko 1% svih poznatih asteroida u asteroidnom pojasu pripada Higijinoj porodici. Sledeći najveći su 333 Badenia i 538 Friederike sa prečnicima od oko 70 km, a svi ostali su manji od 30 km.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
