Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
Shvativši moju zabrinutost, NASA je krajem 1995. rešila da u vidljivom spektru slika mali region kosmosa u Velikom medvedu i vidi kakav će rezultat biti. Odabrani region je bio extremno mali, kao teniska loptica na udaljenosti od 100 metara! Tokom 10 dana, kamera WFPC 2 je napravila ukupno 342 expozicije i uhvatila preko 3000 objekata, od čega su sve bile uglavnom jako mlade i udaljene galaksije. Kakva poslastica za fantaste i astronome!
Hubble Deep Field, slika nastala tokom 10 uzastopnih dana snimanja u decembru 1995.
Tri godine kasnije, teleskop je iskorišćen za slično snimanje ali južne nebeske polulopte (deo sazvežđa Tukana), i to je nazvano 'Hubble Deep Field South'. Vrlo brzo je potvrđeno da je kosmos svuda jednak i da se Zemlja nalazi u jednom krajnje tipičnom segmentu univerzuma. Tokom 2004. napravljen je još dublji snimak, poznat kao 'Hubble Ultra-Deep Field' (HUDF), nastao posle višemesečne ekspozicije. Mali tamni delić kosmosa[1] (bez sjajnih zvezda koje bi smetale) u sazvežđu Fornax južno od Oriona, sadržavao je 10,000 galaksija nastalih samo 400-800 miliona godina od Velikog praska.
'Hubble Ultra Deep Field' sadrži galaksije različite starosti, veličine, oblika i boje. Najmanje, crvene, predstavljaju neke od najudaljenijih galaksija ikad snimljenih optičkim teleskopom.
Položaj HUDF na nebu. Ne zaboravi da se teleskop sve vreme kreće i da držati kameru danima okrenutu ka jednom malom deliću neba je neviđen softverski poduhvat.
Čak i najzadrtijem verskom fanatiku je postalo jasno da od geocentričnog viđenja našeg sveta nema ništa i da smo hteli-nehteli beznačajni u odnosu na veličanstveni Kosmos. Onda je 25. septembra 2012. NASA objavila unapređenu verziju HUDF, nazvanu 'eXtreme Deep Hield' (XDF). Slika je nastala dodavanjem više od 23 dana (!) posmatranja tokom poslednje decenije, kobinacijom podataka sa vidljivih i infracrvenih skila. Taj mali region u Fornaxu sadrži preko 5500 galaksija, od kojih su neke toliko daleko da ih vidimo u vreme kada je kosmos bio star jedva nekih 450 miliona godina. Pravi vremeplov koji nam stoji na raspolaganju. To nisu samo prazne reči: među objektima koje smo videli u tom polju nalaze se neki od najudaljenijih – pa prema tome i najmlađih – koje znamo:
- UDFj-39546284: Možda najudaljenija poznata skupina zvezda, u vreme otkrivanja najavlivana kao galaksija sa najvećim poznatim crvenim pomakom od z = 11,9. Kasnije je to redukovano na 10,3.
- Supernova 'Primo' : I to vreme najudaljenija supernova tipa Ia ikad otkrivena (z = 1,55). Zapamti da su ove vrste dalekih supernovi ključne za razumevanje prirode tamne energije.
- UDFy-38135539: U vreme otkrića smatrana najudaljenijom potvrđenom galaksijom (z = 8,55) – udaljena je preko 30 milijardi svetlosnih godina!
2021. Hablov teleskop je prodro dalje u prošlost nego što se iko nadao. Mnoge galaksije ovde su deset milijardi tamnije od onoga što može da razluči naše oko.
Jako udaljene galaksije o kojima sem ovoga što vidimo ne znamo apsolutno ništa!
Hablov pogled u prošlost.
Različite udaljenosti i različita starost snimljenih objekata. Samo nekoliko zvezda se nalazi u Mlečnom putu.
Vidno polje XFD u poređenju s Mesecom i planetama...
U leto 2014. NASA je objavila sliku 'Hubble Ultra-Deep Field' napravljenu, prvi put, kombinujući ultraljubičastu i infracrvenu svetlost.
U januaru 2019. Astrofiziči institut sa Kanara objabio je još dublju verziju infracrvenih slika napravljenih apdejtovanom kamerom WFC3, naznanih 'ABYSS Hubble Ultra Deep Field'. Tada je utvrđeno da su neke galaksije dvaput veće nego što su pokazivala prethodna merenja.
Hubble Ultra-Deep Field mozaik-slika. Odnos signala je bio takav da su crne zone sjajnije od belih.
Ne zaboravi da je svaka tačka koju vidiš na ovim slikama galaksija, svaka sa stotinama milijardi zvezda i bezbroj svetova. Razmišljati o ovim slikama znači gledati u sam ponor stvaranja bez napuštanja kuće. Ne preterujem ako kažem da ove fotografije predstavljaju najbolje što naša civilizacija može da ponudi. Sigurno smo prevalili dug put otkako je Eratosten merio obim Zemlje uz pomoć svoje domišljatosti i dva jednostavna štapa.
[1] Veličine 1 mm2 na udaljenosti od 1 metra.
Ultra duboko muzičko Hablovo polje za istraživače.
ALMA istražuje Hablovo ultraduboko polje
Ultraljubičast pogled na Hablovo ultraduboko polje
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
