Astronomi i drugi naučnici, a i najšira javnost s nestrpljenjem čekaju šta će nam o svemiru, njegovoj evoluciji, nastanku, nastanku galaksija, zvezda i svih svetova – reći podaci Svemirskog teleskopa Džejms Veb (James Webb space telescope – JWST). Vansolarne planete su mnogima najinteresantnije – u kontekstu njihovog nastanka i razvoja, ali još više zbog večnog pitanja – imali na njima života. 

7448Pre 30 godina nije bila poznata ni jedna jedina planeta van Sunčevog sistema. Postojala je samo teorijska logika da one moraju da postoje, ali empirijskih dokaza za to nije bilo. Danas broj otkrivenih vansolarnih planeta više niko i ne zna precizno jer se on stalno povećava. Juče ih je bilo 5040 (prema www.exoplanet.eu ), ali već sutra taj broj će verovatno biti veći. 

Ali, nas interesuje život na nekoj od tih planeta i šta u vezi s tim JWST može da pomogne. 

Kako to da je uopšte moguće otkriti život na nekom mestu svetlosnim godinama udaljenom od nas? Pa tako što je ovaj svet, ceo kosmos, predvidljiv, uzročno posledičan i uopšte koherentan. Život u svemiru mora da izaziva neke posledice koje možemo da uočimo i koji onda upućuju na zaključak da život postoji. Život mora da ostavlja neke prepoznatljive tragove. 

Kako možemo otkriti život?

Pa, najjednostavnije bi bilo kada bismo kroz teleskop videli neke vanzemaljske klince kako idu u školu, a odrasli rade neke poslove kojima se odrasli inače bave ovde na Zemlji: kopaju, zidaju itd. Ali tako nešto niko ne očekuje da vidimo. Da takav život, dakle, visokorazvijeni postoji u Sunčevom sistemu njega bismo već videli jer su letelice u tom smislu istražile pogodna mesta za život. Ali, od takvog očekivanja davno smo odustali i sad nas golica pitanje imali života u drugim zvezdanim sistemima. A za detektovanje takvog života JWST je, smatraju naučnici, dovoljno moćan.

Svemirska letelica Galileo je svojevremeno, putujući ka Jupiteru, usmerila svoje instrumenta prema Zemlji i – uočila jasno prisustvo biljaka. Zabeležena je mešavina crvene i infracrvene svetlosti koju reflektuju biljke. JWST će posmatrati vansolarne planete i pokušati da uoči ovakav biološki potpis. Naravno, posmatraće one planete koje se nalaze u nastanjivim zonama i slične su, ili se bar ne razlikuju puno od naše planete. Ako tamo negde postoji planeta prekrivena džunglom – to bi JWST mogao da uoči.

vanzemaljci 296

Kada planeta prođe ispred svoje zvezde – posmatrano sa pozicije JWST – tada svetlo zvezde prolazi kroz atmosferu planete, a to JWST (i ne samo JWST) može da zabeleži. E tada na scenu stupaju stručnjaci koji tu zabelešku proučavaju i nastoje da uoče koje talasne dužine nedostaju. Naime atomi i molekuli u atmosferi apsorbuju određene talasne dužine svetla i tako ostavljaju zapis koji JWST detektuje. Na taj način se može utvrditi sastav atmosfere i – moguće prisustvo života. Recimo, uočite planetu sličnu našoj i utvrdite da njena atmosfera ima sastav sličan našoj atmosferi, ima puno kiseonika, ugljenika i azota, pa – pomislili biste da tamo nešto živi. 

Takođe, život bi mogle da odaju neke hemikalije koje se inače ne pojavljuju u prirodi. Na primer, iz daljine gledano, život na našoj planeti bi odalo prisustvo hlorofluorougljenika koji se proizvodi za rashladne uređaje i materijale za čišćenje. Ta jedinjena bi govorila vanzemaljcima ne samo o prisustvu života na Zemlji već i određenom nivou razvoja naše civilizacije. 

Očekivanja od JWST su velika, a ovo su samo neka od njih. 

 

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • dragant said More
    6-7 novih zvezda godišnje nije malo.... 20 sati ranije
  • Okavango said More
    Ostaje, znači, literarnim marginama... 2 dana ranije
  • dragant said More
    Sećam se da su ta dva leta, 8 i 10,... 3 dana ranije
  • Jozef said More
    Možda bi spisku Apolo letova trebalo... 3 dana ranije
  • selena said More
    Ah, lepog li pitanja. Imam samo nešto... 3 dana ranije

Foto...