Astronautika: istorija

Majkl Kolins (Michael Collins) pilot komandnog modula misije Apolo 11 na Mesec, umro je u 90. godini.

Njegova porodica objavila je na njegovoj Facebook strani: "Sa žaljenjem javljamo da je naš voljeni otac i deda preminuo danas, posle hrabre borbe sa rakom". "Poslednje dane proveo je mirno, sa porodicom pored sebe. Majkl se uvek suočavao sa životnim izazovima sa stilom i poniznošću, a na isti način kako se suočavao i sa svojim poslednjim izazovom. Jako će nam nedostajati. Ipak, takođe znamo koliko srećno se Majkl osećao živeći život koji je proživio. Ispoštovaćemo njegovu želju da proslavimo, a ne oplakujemo taj život. Molimo vas da nam se pridružite u radosnom sećanju njegovog oštrog duha, njegovog tihog osećanja svrhe i njegovog mudrog sagledavanja, što je stekao gledajući na Zemlju iz svemira i gledajući mirne vode sa palube svog ribarskog broda.“

Za razliku od druga dva člana misije Apolo 11, Nila Armstronga i Baza Oldrina, nije hodao po Mesecu. Kolins je ostao sam u orbiti oko Meseca i upravljao komandnim modulom. Kada bi modul otišao iza Meseca nije postojao nikakav način da uspostavi komunikaciju ni sa Zemljom ni sa druga dva člana na površini Meseca. Zbog ove činjenice, dobio je nadimak „najusamljeniji čovek na svetu“.

Majkl Kolins, pilot komandnog modula misije Apolo 11, misije koja se prva spustila na Mesec. Dok su druga dva člana misije bili na Mesecu, Majkl je ostao sam u orbiti oko Meseca.

„To što sam bio bez komunikacije nije bilo strašno. To je bilo zadovoljstvo. Na kratko sam mogao sam da kontrolišem misiju“, poručio je Kolins tada. „Sećam se pogleda na planetu Zemlju. Majušno, vrlo plavo i sjajno. Veselo i krhko“, rekao je Kolins.

Majk Kolins je bio taj koji je zaista znao kako da upravlja brodom samostalno i jedini koji je mogao da ih bezbedno vrati kući.

Majkl Kolins, fotografija načinjena dan pre leta na Mesec.

Veličanstven doček u Beogradu

Tri meseca nakon hoda po Mesecu, 18. oktobra 1969, sva trojica astronauta dolaze u Beograd i hodaju po Beogradu. Na proputovanju kroz 23 države, četiri kontinenta, koje je trajalo 38 dana, SFRJ je bila jedina “komunistička” zemlja koja se našla na njihovoj turneji.

Provozavši se belim kadilakom kabrioletom od Novog Beograda do Slavije, razdragani ljudi su ih celom putanjom pozdravljali mašući jugoslovenskim i američkim zastavicama.

U belom Titovim kadilaku kabrioletu, u centru Beograda, na Terazijama, Baz Oldrin, Nil Armstrong i Majkl Kolins (desno). U pozadini je palata Albanija. Oduševljena masa ljudi pozdravlja astronaute, a neki, da bi bolje videli, popeli su se na legendarni zeleni Lajland autobus koji se našao i u tekstu i u komentaru o veštačkoj inteligenciji koji možete pročitati ovde.

Program posete je bio gust i sadržajan. Poseta grobu neznanog junaka. Sastanak sa Titom, zajednički ručak u Maršalatu. Tom prilikom su razmenjeni pokloni. Između ostalog Titu je uručen i mali deo Mesečeve površine. Odlaze na RTV Beograd, nakon toga, Dom pionira i SIV. Poseta domu za nezbrinutu decu, poseta gradonačelinka Beograda Branka Pešića itd. Poseban je događaj bio ispijanje rakije uz ćevape u beogradskom prigradskom naselju Grocka u restoranu Vinograd.

Prijem astronauta je bio takav da su od svih zemalja koje su obišli, najduže su ostali, cela 2 dana, u nemogućoj državi, socijalističkoj Jugoslaviji. Nemogućnost postojanja takve države se pokazala u njenom raspadu. Velika američka ulaganja u naoružanje, umesto u svemirska istraživanja, su učinila da se Amerikanci više nisu vratili na Mesec ali su tačno 30 godina kasnije bombardovali Beograd.

Majkl Kolins umro je 28. aprila 2021.

Izvori:

https://edition.cnn.com/2021/04/28/us/nasa-astronaut-michael-collins-obit-scn/index.html