1960. godine, tajno lansiranje rakete prethodilo je prvom letu Gagrina u svemir. Brod kosmonauta Kima Kirilova je oštećen pre nego što je stigao u orbitu i pao je na Zemlju. Kim je preživeo. Oporavljajući se, Kim shvata da je stigao u 2023. i očigledno je ovo njegova budućnost.
Ova Hubbleova Slika tjedna prikazuje NGC 1672, jednu spiralnu galaktiku s prečkom, koja je od nas udaljena 49 milijuna svjetlosnih godina i koja se nalazi u zviježđu Lampuge (Dorado).
Malo koja tema može tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas povremeno posećuju inteligentna bića sa drugih svetova. Javnost se podelila na dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo često bili domaćini vanzemaljcima i na skeptike koji tvrde da će poverovati u to tek kad vide nedvosmislene dokaze. I jedni i drugi počeli su da se udružuju u grupe u kojima razmenjuju iskustva i utvrđuju strategiju zajedničkog napada na suprotni tabor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikovani leteći objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.
Jednoga dana, za 5 milijardi godina, možda će neko ljudsko biće sa bezbedne udaljenosti od nekoliko hiljada svetlosnih godina posmatrati planetarnu maglinu koju će proizvesti naše Sunce.
Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 časova na radio programu CBS-a bila je novela H. G. Velsa (H. G. Wells) “Rat svetova”. Mada je u originalnom delu radnja smeštena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u radio adaptaciji celu priču premestio u savremenu Ameriku, u pitomi Nju Džersi. “Loši momci” u ovoj priči su Marsovci: stigli su u monstruoznim ratnim mašinama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali temeljito uništavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav živi svet na Zemlji. Nape- tost i panika rastu dok se neprijatelj približava Njujorku. Svi su izgledi da će kraj za ljudsku rasu biti tragičan, ali su u raspletu priče Marsovci ipak pobeđeni i uništeni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisu imali razvijen imunološki sistem odbrane.
U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.
Sunce je u svojim najboljim godinama. Nastalo je u gigantskom oblaku gasa i prašine pre 4 milijarde i 600 miliona godina, a sastoji se od vodonika (74%), helijuma (25%) i drugih gasova (1%). U jezgru Sunca je 15 miliona stepeni C. Na takvoj temperaturi atomi su razbijeni na čestice koje besomučno jure, sudaraju se i izazivaju brojne fizičke i hemijske reakcije. U tim reakcijama svake sekunde 600 miliona tona vodonika preradi se u helijum, i pri tome se četiri miliona tona materije pretvori u energiju. Od te energije žive živi organizmi na Zemlji. Ali to je sitnica za Sunce i ono će spokojno živeti sledećih pet milijardi godina kada će mu ponestati vodonika. Tada će početi da umire.