Ideja da živimo unutar gigantske kompjuterske simulacije više nije rezervisana samo za kasnonoćne razgovore na internet forumima ili naučnofantastične romane. Od kultnog filma The Matrix, preko provokativnih filozofskih argumenata Nicka Bostroma, pa sve do vrtoglavog uspona veštačke inteligencije, "hipoteza o simulaciji" dobila je neobičan status kredibiliteta u savremenoj kulturi. Silicijumska dolina nas decenijama ubeđuje u dogmu da je "sve informacija", a ako moć procesiranja nastavi da raste, čini se logičnim da će napredne civilizacije neizbežno kreirati digitalne kosmose. Postavlja se ključno pitanje: Da li je naš univerzum zaista samo kompleksan softver koji radi na nekom neshvatljivo moćnom serveru?
Pametni teleskopi poput Seestar-a, Vespera-e i DWARF-a čine astrofotografiju lakšom nego ikad. Ali da li mogu da zamene tradicionalnu opremu – i da li će ikada moći da pariraju teleskopu sa velikim otvorom blende? U ovom detaljnom pregledu, upoređujem pametne teleskope sa modularnim opremom, objašnjavam stvarna ograničenja (otvor blende, rezoluciju, težinu, snagu i ekonomičnost) i delim mišljenje u kom pravcu ide ovaj hobi.
Teorija Velikog praska je decenijama opšteprihvaćena priča o poreklu našeg univerzuma. Ona postulira da je sve što postoji nastalo iz jedne neverovatno guste i vrele tačke pre otprilike 13,8 milijardi godina i da se od tada neprestano širi. Ovaj model je kamen temeljac moderne kosmologije, podržan decenijama posmatranja i proračuna.
Svemirski teleskop Džejms Veb je pružio izuzetno detaljan prikaz unutrašnjeg dela Heliks magline, jedne od najbližih i najpoznatijih planetarnih maglina. Na snimku se vidi mnoštvo gustih struktura nalik kometama — stubova sa svetlim glavama i izduženim repovima — koji se prostiru duž unutrašnje ivice šireće gasne ljuske. Njihove zlatne i narandžaste nijanse naglašavaju dinamične procese u okruženju umiruće zvezde.
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Jedno od najvećih dostignuća moderne astronomije je uspon gravitacionih talasa. Od 2015. godine, opservatorija LIGO uspešno detektuje spajanja crnih rupa zvezdane mase, dajući nam uvid u nasilne događaje u svemiru. Međutim, postoji granica onoga što LIGO može da čuje. Najkolosalnije događaje u univerzumu – spajanja supermasivnih crnih rupa, milione puta masivnijih od našeg Sunca – LIGO ne može da detektuje.
Jedno od najpoznatijih zviježđa, Orion je prava poslastica za svakog ljubitelja vedrih noći. Upoznajmo ga bolje i pogledajmo što se još krije u njegovoj blizini. U epizodi gostuju: Betelgez, Belatriks, Rigel, Saif, Meissa, Eta Orionis, Alnitak, Alnilam i Mintaka. Sve redom prave zvijezde, neke i među najvećima. Čast nam je ugostiti ih!
Artemis II je druga misija u NASA-inom programu Artemis i predstavlja ključni korak ka trajnom povratku ljudi na Mesec. Za razliku od Artemis I, koja je bila bespilotna, Artemis II će biti prva misija sa posadom koja koristi svemirski brod Orion i raketu Space Launch System (SLS). Glavni cilj misije je testiranje svih ključnih sistema u realnim uslovima dubokog svemira, pre prvog sletanja ljudi na Mesečevu površinu u okviru misije Artemis III.
Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
