Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, sa svojim kolegama prvi je koji je detektovao takav jedan ostatak. Blesak supernove dogodio se u prostoru između Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka. Objekat nosi katalošku oznaku J0624–6948 i ima oblik prstena prečnika oko 150 svetlosnih godina.
Ovaj 28. januar. će ostati upamćen po tragediji koja se dogodila 1986. godine kada je spejs šatl Čelendžer u okviru misije STS 51L eksplodirao 73 sekunde nakon poletanja gde su smatrali svih sedam članova posade.
Prema zapisanim podacima, više puta u istoriji mojih posmatranja kometa, tokom jedne posmatračke noći uočene su po dvije komete. Pet puta su uočene po tri komete, a jednom četiri komete. Ovo je bilo drugo posmatranje u kojem su za tri časa posmatranja uočene četiri komete.
James Webb was successfully launched into space and it now orbits around the L2 point!
Posle više od 10 godina odlaganja i čekanja, konačno je lansiran najveći svemirski teleskop u istoriji – Džejms Veb. U ovoj epizodi videćemo kako je izgledalo lansiranje teleskopa Džejms Veb i videćemo koliko je koraka preduzeto da se teleskop rastavi u konačan oblik.
Meet the NASA Scientist Who Tracks Dangerous Asteroids in Earth’s Orbit
Kao fizičar u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon, MARINA BROZOVIĆ proučava asteroide u blizini Zemlje — one koji potencijalno mogu izazvati katastrofalnu štetu.
Pre dve i po godine, mala svemirska letelica LightSail 2 vinula se u nebo nošena raketom SpaceX. Smeštena je u orbiti na 700 km iznad Zemlje, objekat veličine kutije za cipele, dizajniran od strane kalifornijskog Planetary Society. Finansiran je od strane 40.000 privatnih donatora koji su uložili 7 miliona dolara. Letilica je razvila jedro od folije veličine 6 puta 6 metara.
Baš šteta što se čitaoci više ne pale za kosmičke teleskope – ima strašnih mašina! Pored proverenih kosmičkih sila, do sada su ih slale i zemlje za koje ne bi očekivali, jer pored raketa koje treba da odnesu opservatoriju u kosmos treba napraviti istu, treba prikupljati (bez)brojne naučne podatke, a posle i znati šta raditi s njima. Znači, 'treba imati bazu'. Među takve zemlje pomenuću Holandiju, Poljsku, Indiju, Koreju, Švedsku i sl. Danas bih, u skladu sa budućim izborima, da kažem nešto o budućnosti, a to je teleskop koji će poslati Evropa. Njima će to biti ako se ne varam 22. teleskop koji će – što sami, što u kolaboraciji – poslati u orbitu.
Dana 18. siječnja (januar) 2022. godine u blizini našeg planeta proletio je jedan asteroid za kojega kažu da je potencijalno opasan po nas. Otuda mu i oznaka PHA (Potentially Hazardous Asteroid) i NEO (near-Earth object). Otkrio ga je Robert McNaught iz zvjezdarnice Siding Spring Observatory u Australiji, 9. kolovoza 1994. godine. Ovaj kameni asteroid veličine 1,3 kilometara spada u skupinu Apollo asteroida.
Kako sam već ranije snimio hrpu astrofotografija leta svemirskog teleskopa James Webb za potrebe dokumentiranja ovog događaja, odlučio sam ih iskoristiti za izradu video zapisa na kojemu bi se vidjelo kako JWST leti prividno među zvijezdama, prema svojem odredištu, Lagrangeovoj točki L2 udaljenoj oko 1,5 milijuna kilometara od Zemlje.
Slika je zvanična potvrda da je JWST ulovljiv sa zemlje :)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
