Nastanjivost planete zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je postojanje jakog i dugovečnog magnetnog polja. Magnetno polje se stvaraju hiljadama kilometara ispod površine planete u njenom tečnom jezgru i protežu se daleko u svemir - štiteći atmosferu od štetnog sunčevog zračenja.

Bez jakog magnetnog polja, planeta lako gubi atmosferu. Nova studija, objavljena u Science Advances, sugeriše da je nekadašnje Mesečevo magnetno polje možda pomoglo u zaštiti atmosfere naše planete dok se život formirao pre oko 4 milijarde godina.

1

Pre 4 milijarde godina došlo je do kosmičkog sudara koji je omogućio uspostavljanje života na Zemlji. Teorija kaže da je telo (Theia) veličine Marsa udarilo u novoformiranu Zemlju.

2

Ostaci sudara su formirali Mesec.

3

Spregnuta magnetna polja Meseca i Zemlje.

Naučnici su pronašli dokaze da je drevni Mesec imao magnetno polje. Moguće je da je magnetno polje meseca zaštitilo Zemlju i otvorilo eru za život na Zemlji. Kada se Mesec formirao, bio je samo na trećini rastojanja od Zemlje nego što je danas. Blizina Meseca je učinila da se dve magnetosfere, zemljina i mesečeva povežu.

4

Da nije bilo mesečevog magnetno polja da pomogne zemljinom magnetnom polju, zemljina atmosfera bi bila oduvana od monstruoznih sunčevih erupcija.

Naučnici se sproveli istraživanje koristeći simulacije sa mladom Zemljom i Mesecom. Očekuju nove uzorke sa Meseca, kroz misiju Artemis, za potvrdu njihovih teorija. Sa novim uzorcima biće u mogućnosti da precizno utvrde koliko jako je bilo magnetno polje Meseca i koliko je doprineo omogućenju života na Zemlji.

Od ranije znamo koliko je Mesec ključan za postojanje i održavanje života na Zemlji. Pogledajte ovde. Sve bolja spoznaja jedinstvenih uslova, od veličine i temperature našeg Sunca, veličine i položaja Zemlje u odnosu na Sunce, njene orbite, zaštite koju imamo od Meseca i velikih spoljnih planeta nas vodi ka boljem razumevanju zašto SETI program nije dao rezultate. Kako naša spoznaja dalje napreduje, spoznajući i uslove na drugim planetarnim sistemima, vidi ovde, sve će nam jasnije biti gde treba da tražimo i gde se jedino možemo se nadati pronalasku života u kosmosu.

Izvor:

https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.abc0865 



Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 3 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 7 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 19 sati ranije

Foto...