Naša galaksija, Mlečni put, je velika, stara spiralna galaksija. Po obodima njenih spiralnih kraka nalaze se gigantski oblaci gasova i prašine – što je odličan materijal za formiranje novih zvezda. I zaista, svake godine naša galaksija dobije prinove. Koliko?

Aleksandar Vukićević, Orionova maglina, odlično mesto za stvaranje zvezda

Postoji više načina da se proceni stopa formiranja zvezda u Mlečnom putu. Najjednostavniji i najprecizniji je da se nove zvezde direktno izbroje. Problem sa ovim metodom je što u mnogim slučajevima mi jednostavno ne možemo da vidimo nove zvezde jer su one zaklonjene neprozirnom oblacima prašine, na drugom kraju su galaksije, zasenjuju nas ogromna zvezdana jata i tome slično. Drugi metoda je da merimo sjaj gasa i prašine koje indirektno zagreva zračenje novih zvezda. Ni ovo nije idealno rešenje, ali obe metode daju otprilike istu stopu nastanka novih zvezda, odnosno pokazuju da svake godine naša galaksija dobije jednu do dve solarne mase novih zvezda. Ali to ne znači da se broj zvezda poveća za jednu ili dve nove zvezde. Većina zvezda u galaksije su zvezde male mase, sa masama manjim od mase Sunca. Radi se najčešće od crveni patuljcima. Kada se i to uzme u obzir onda računica pokazuje da se u Mlečnom putu godišnje formira:

ŠEST DO SEDAM NOVIH ZVEZDA!!!

Ako vam se učini da je ovo vrlo skroman broj uzmite primer Velike galaksije u Andromedi. Nju posmatramo izvana i možemo malo bolje da je sagledamo. Procenjeno je da u njoj stopa formiranja zvezda iznosi 0,4 solarne mase godišnje! Ili, to je svega jedan do dve zvezde godišnje. 

I druge slične galaksije pokazuju manje ili više istu stopu formiranja zvezda. Inače stopa formiranja zvezda zavisi najviše od raspoloživog materijala. Nove zvezde nastaju od hladnog, gustog molekularnog gasa. Taj gas je prvenstveno vodonik, sa nešto malo težih elemenata, uz značajnu količinu prašine. Naravno, taj materijal se troši i u broj novih zvezda će biti u budućnosti sve manji.