Od kad je Svemirski teleskop Habl snimio najstariju i najdalju do sada poznatu zvezdu Earendel početkom godine, sa nestrpljenjem smo čekali da istu zvezdu snimi i novi Svemirski teleskop Džejms Veb. I to se ovog leta deilo. desilo. I naučnici su se odmah bacili u analize i tumačenja i evo šta su zaključili.

JWSTEarendel

The James Webb Space Telescope captured the most distant known star, Earendel,
in this deep field shot released Aug. 2, 2022. NASA/ESA/CSA/STScI

Materijal od koga su napravljene prve zvezde, a to su vodonik i helijum, su nastali oko 380.000 godine nakon Velikog praska, a prve galaksije su nastale oko 400 miliona godina kasnije. To znači da su prve zvezde nastale negde između ta dva događaja. Ne zna se pouzdano kada tačno, ali po nekim procenama to je bilo oko 100 miliona godina nakon rođenja kosmosa. 

Ovo je bila samo teorijska procena bez neposredne osmatračke potvrde, a najstarija opažena zvezda sve do ove godine nastala je čitavih 4,4 milijarde godina nakon Velikog praska.

Earendelfartheststar
SCIENCE: NASA, ESA, Brian Welch (JHU), Dan Coe (STScI) IMAGE PROCESSING:
NASA, ESA, Alyssa Pagan (STScI) Strelica označava Earendel kako ju je video Habl

Mora se reći da je sa zvezdom Earendel bilo dosta sreće. Zapravo gotovo neverovatne sreće jer se slučajno poklopila njena pozicija iza ogromnog jata galaksija (VHL0137-08) čije gravitaciono polje je poput gigantskog sočiva fokusiralo zvezdu Earendel uvećavajući je čak čitavih 40.000 puta! 

Zvezda se upalila pre 13 milijardi godina, ali se zbog širenja univerzuma danas nalazi na 28 milijardi svetlosnih godina daleko od Zemlje. 

Površinska temperatura Earendela iznosi između 13.000 i 16.000 stepeni (po kojoj god skali), a na osnovu temperature astronomi izvode zaključak da se radi o džinovskoj zvezdi B tipa koja sagoreva vodonik i ima masu negde između 20 i 200 većom od mase Sunca.

Moguće je da se radi zapravo od binarnoj zvezdi, o hladnoj zvezdi sa vrućim pratiocem i to je dobra pretpostavka ali bez jasne potvrde. 

Da bi se više saznalo o ovoj zvezdi potrebno je više osmatranja, a jedno takvo biće kada JWST bude ponovo bacio pogleda na nju još tokom ove godine. 

Gravitaciono sočico
Iz Vikipedije

Gravitaciono sočivo predstavlja materiju koja svojim gravitacionim poljem savija prostor i menja smer svetlosti koja prolazi u blizini. Efekat je analogan efektu sočiva.

Jedno od najznačajnijih predviđanja Ajnštajnove teorije opšte relativnosti je da gravitacija savija svetlost. Taj efekat je prvi put demonstriran tokom potpunog pomračenja Sunca 1919. godine, kada je primećeno da su zvezde u blizini Sunca malo pomerene sa svojih uobičajenih položaja - efekat koji je posledica gravitacionog privlačenja Sunca dok je svetlost zvezda prolazila blizu. Tridesetih godina Ajnštajn je predvideo da bi raspodela mase, koja je poput galaksije, mogla da deluje kao gravitaciono „sočivo“, ne samo savijajući svetlost već i iskrivljujući slike predmeta koji leže izvan izvan nje. Ako se neki objekat nalazi iza masivne galaksije, gledano sa Zemlje, rasejana svetlost može doći do Zemlje duž više od jedne putanje. Delujući poput sočiva koja fokusiraju svetlost duž različitih putanja, gravitacija galaksije može učiniti da objekat deluje rastegnuto ili kao da svetlost dolazi iz više objekata, a ne iz jednog predmeta. Svetlost objekta može se čak proširiti u prsten. Prva gravitaciona sočiva otkrivena su 1979. godine, kada su dva kvazara otkrivena vrlo blizu jedan drugog na nebu i sa sličnim rastojanjima i spektrima. Dva kvazara su zapravo bili isti objekat čija je svetlost gravitacionim uticajem galaksije koja se umešala bila podeljena na dva puta.

 

 

 


Komentari

  • dragant said More
    Ovo su odlični snimci. Kada se udubimo,... 4 sati ranije
  • selena said More
    Na internetu ćete videti da sajtovi... 4 sati ranije
  • dragant said More
    U pravu ste. Pogrešio sam napisao pri... 4 sati ranije
  • Jovan said More
    Jedna mala ispravka, pravilno je reći... 5 sati ranije
  • dragant said More
    To stoji ali cilj kompanija i ostalih... 1 dan ranije

Foto...