U prvom delu teksta upoznali smo se detaljnije sa prvom Vebom slikom dalekog (ili dubokog) svemira. Pogledajmo sada u slikama o čemu smo pisali. Na slici se nalazi hiljade galaksija (koje možemo videti ako preuzememo i maksimalno uvećamo sliku u punoj rezoluciji). Galaksije u galaktičkom klasteru su beli magličasti objekti i nalaze se daljini nešto većoj od 4 milijared godina, što znači da ih vidimo kako su izgledale kada je nastala planeta Zemlja. Džejms Veb teleskop snima u infracrvenom delu spektra tako da nam je otkrio daleke galaksije, narandžasto crvene boje, koje su nastala oko milijardu godina po nastanku svemira.
Centrali deo galaktičkog jata SMACS 0723 označen isprekidanom kružnicom.
Galaksije u klasteru zajednički stvaraju moćnu gravitaciju koja deluje kao sočivo, uvećavajući i izobličujući udaljenije objekte.
Na drugom delu slike vidimo da je gravitaciono polje toliko jako i nehomogeno da stvara odraz u ogledalu cele galakcije.
Tim astonoma je proučio desetine najcrvenijih, a time i najdaljih galaksija na ovoj slici i utvrdio da je jedna od njih, sićušna, koja zauzima samo par piksel, emitovala svoju svetlost pre oko 13,1 milijardu godina, samo 700 miliona godina nakon velikog praska. Označeno strelicom u levom delu slike.
Uvećan prikaz najdalje poznate galaksije. Na osnovu njene boje određena je njena daljina. Širenje prostora je izdužilo talasne dužine vidljive svetlosti, koje su emitovale daleke galaksije, u infracrveni deo spektra, nevidljivom za ljudsko oko, ali ne iz superhladnu kameru svemirskog teleskopa.
Zašto se toliko kilavi sa teleskopom Džejms Veb
Lansitranje J. Webb teleskopa ponovo odloženo
Why NASA\'s new telescope is taking so long
Teleskop Džejms Web stigao na novu lokaciju
Ispitivanja teleskopa “Džejms Veb” na minus -233oC