Prvi kosmonaut Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) obaviće kosmički let u aprilu 2019. O tome su se dogovorila rukovodstva “Roskosmosa” i Kosmičkog centra Muhameda ibn Rašida.
Život na Mesecu? Danas, naravno, ne! Mesec je sasvim negostoljubiv. Njegova atmosfera, ako se ona uopšte tako može nazvati, ređa je od vakuuma koji se pravi u zemaljskim laboratorijama. Mesec je suv, izložen zračenjima iz kosmosa, izubijan i izrovan meteoritima i uopšte oskudeva svime što je za život neophodno.
Veći dio dana UV indeks markiran je na vrijednost 8 ili 9 a ponegdje i više od toga. Pri UV indeksu 8 prosječna koža zadobiti će crvenilo već nakon samo 13 minuta izlaganja Suncu. Nakon 21 minute izlaganja bez zaštite nastupaju opekline! Ovisno o tipu kože ta vremena mogu biti i znatno kraća i ponešto duža. Loša je vijest...
Imena devetoro astronauta koji će leteti u prve četiri misije privatnih kosmičkih brodova “Dragon” i “Starlajner” objavio je administrator NASA-e Džejms Brajdenstajn u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu.
Ne znam koji je ovo put da je na Marsu otkrivena voda, prestao sam da brojim još prošle decenije. Ali, da me ne shvatite pogrešno, vest svakako jeste važna, ma koliko da smo oguglali na Marsovu vodu. Samo, evo već se istopila. Pre neki dan je obišla planetu i nešto se više ne pominje.
Na AKL se dolazi za inspiraciju, za pogled na jedan drugačiji svet, kao što je Zaratustra otišao u pećinu i odande uzviknuo: Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nema onih kojima sijaš.
Znate li kolika je maglina Helix u odnosu na Orionovu maglinu? Pogledajte animaciju u kojoj se porede veličina satelita, planete, zvezda, maglina sve do crnih rupa i galaksija. Zanimljivo je.
MEĐUNARODNA SVEMIRSKA STANICA obleće Zemlju na visini od oko 400 kilometara. Leti brzinom 7,67 kilometara u sekundi i svakog dana napravio 15,54 orbita oko planete. Jedan krug načini za 92,49 minuta. Ako računamo današnji dan ona leti ukupno 19 godine, 8 meseci i 13 dana. Njen prvi segment lansiran je 20. novembra 1998. godine. Ne zna se tačno koliko stanica vredi jer je to gotovo nemoguće izračunati pošto svaka zemlja učesnica u projektu ima svoje cene i svoj način obračuna. Ipak računa se da ISS košta preko 150 milijardi dolara.