Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...
Fantastična priča o avanturi, istraživanju i otkrićima bliži se raspletu. U finalnoj fazi ove dugačke i plodne međuplanetne misije – traje već 12 godina! – letilica funkcioniše besprekorno, boraveći u orbiti oko neuspele planete, Ceresa.
Kada se priča o ovoj temi, uvek je uputno setiti se da se radi o vremenu od pre 30-ak godina, kada je elektronika bila smešna u odnosu na današnja poimanja.
Ma'adim Vallis je jedan od najdužih kanjona na Marsu. Dugačak je oko 700 kilometara i znatno veći od najvećeg kanjona na Zemlji, Grand kanjona. Širok je preko 20 kilometar, a na pojedinim mestima dubok dva.
Glavni, ili marševski (pogonski) motori, ili kako ih negde nazivaju motori za orbitna manevrisanja, korišćeni su za ulazak u orbitu i njena korigovanja, prelaska sa jedne na drugu orbitu i kočenje prilikom silaska sa nje.
Marševski motor je bila mašina na tečno gorivo koja je mogla da se uključuje i isključuje više puta, sa sistemom koji je pumpao komponente goriva pod pritiskom prema šemi predsagorevanjageneratorskog gasa i koji je normalno funkcionisao u vakuumu i bestežinskom stanju.
Njega, kao i ostale motore je proizvodio Tušinovski zavod za mašinogradnju iz Sverdlovske oblasti,
Merkur je Suncu najbliža planeta i zato je težak za posmatranje. Uvek je blizu Sunca čija ga svetlost zasenjuje. A kada i dođe u poziciju da se sa Zemlje vidi, onda je to odmah po zalasku Sunca ili u ranu zoru pre nego što Sunce izađe. I uvek je blizu horizonta te ga vidimo samo kroz debele naslage naše atmosfere. Nikad nije ni bluzu zenita gde je, po logici stvari, atmosfera najtanja. Zato, ako želite da posmatrate Merkur – sada je prilika.
Filmić se zove: „Top 10 Places No Human Has Ever Set Foot on Earth” što je ipak malo pretenciozan i prenaglašen opis sadržaja, a u pojedinim slučajevima i sasvim pogrešan. Sem toga, treba primetiti da nije sniman na onim mestima na koja ljudska noga nije kročila, jer je to nemoguće (u redu, moglo bi robotom). Ali ako imate to u vidu biće vam interesantno da ga odgledate. Eto, ima mesta na planeti koja nećete posetiti pa makar da to jako želite.
Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
