… Kosmodrom Bajkonur 15. novembra 1988. godine. Na postolju za lansiranje nalazio se, kako su ga Sovjeti nazivali, univerzalni transportni raketno-kosmički sistem'Энергия-Буран'.
Obavljale su se poslednje pripreme pred start. Osećala se blaga tenzija jer je prvo lansiranje, zakazano 17 dana pre toga, bilo otkazano. Tada, 29. oktobra 1988, samo 51. sekundu pred poletanje, čitava operacija je prekinuta jer nije došlo do normalnog odvajanja jedne od spoljnjih servisnih rešetki[1]… Usledilo je ispumpavanje preko 2000 tona tečnog vodonika i kiseonika, profilaksa, utvrđivanje uzroka otkaza i njegovo uklanjanje. 'Ne žurite!'– upozoravao je predsednik Državne komisije koja je davala poslednje odobrenje za start, V.H. Dogužijev. 'Sigurnost pre svega!'
Ali sve te užasne, razarajuće erupcije koje su pustošile i uništavale ogromna područja i koje su kao najveće tragedije zabeležene u pisanoj istoriji i predstavljaju opominjuće dokaze stravične snage vulkana, dakle, sve one su samo nežni povetarac prema erupcijama supervulkana. Ništa se ne može meriti sa divljom snagom supervulkana. Veća sila danas postoji samo u svemiru. Jako retko se oglase, ali kad prorade, ne postoji mesto na kome ste bezbedni. Supervulkani su u stanju da promene izgled čitavog kontinenta, da promene globalnu klimu planete i drastično smanje katalog živih bića Zemljine kugle.
Poslednje godine Obamine vladavine, Bela kuća je konstatovala da je Kremlj u globalnoj propagandnoj ofanzivi i da to pod hitno treba da se promeni. Usledile su nove sankcije, blokiranja računa u zapadnim bankama pojedinaca i Putinovih saradnika, zabrane saradnje sa ruskim kompanijama i firmama... Meni se to dopalo jer su počele da se pojavljuju interesantne priče o ruskom tajnom i 'tajnom' oružju, čije su cevi i lanseri okrenuti ka progresivnom Zapadu. Danas ću probati da sintetišem jednu od tema koja je konstantna enigma za (skoro) svakog.
Kao neko ko za sebe može tvrditi da je “nostalgičar za otvorenim prostorom”, za skorašnji izlet na Carsku Baru, u blizini Zrenjanina, u organizaciji projekta VOBANISTA, a na koji sam imao čast i zadovoljstvo da budem pozvan, očekivao sam da će biti divna prilika da uživam u meni dragim lepotama Vojvođanskog predela koji nisam do sada iskustveno upoznao. U tom smislu, moja očekivanja su se ispunila, ali određena saznanja do kojih sam baš tada došao, probudila su u meni buru razmišljanja, koja pokušavam da saberem i sublimiram ovim komentarom...
Planetni nomad Pluton ima zadivljujuću kolekciju od čak 5 satelita. Najveći od njih, Haron, toliko je veliki da neki astronomi smatraju Pluton-Haron za dvojni sistem.
Septembar je u Petnici posvećen programima za osnovce. Ove godine u tri grupe kroz ove seminare prolazi preko 200 učenika osmih razreda iz svih delova Srbije.
Mesec, Venera, Mars, Eros, Titan, Itokava, Čurjumov-Gerasimenko i, sada Ryugu. Pre par dana, 21. septembra 2018. Japancima je pošlo za rukom da meko slete na površinu asteroida Ryugu, poduhvat koji je ljudima uspeo na samo osam tela sa čvrstom površinom u solarnom sistemu. U 06:06 po našem vremenu, kontejner sa dva 'rovera' 'MINERVA-II1'odvojio se od sonde 'Hayabusa 2'a dva aparata su nastavila spori slobodni pad. Ubrzo nakon što su stigli na površinu, čak su kako je planirano i odskočili. I kao da to nije bilo dovoljno, slali su fotografije tokom spuštanja i jednog od skokova. Dva mala robotića su postala prvi ljudski artefakti koji su se kretali po nekom asteroidu, i to u vidu skokova. 'Hayabusa 2'je pošla na put u decembru 2014. i stigla u blizinu Ryuge 27. juna ove godine. Od tada je asteroid prečnika 900 metara bio detaljno analiziran da bi se odabrala mesta za spuštanje rovera i odakle će kasnije biti uzimani uzorci regolita.
Pred lansiranje je bilo potrebno, normalno, odneti nekako orbitni brod iz Moskve do kosmodroma u Kazahstanu. Bila je to prava logistička avantura, jer je put bio dug preko 2500 km, a transport je trebalo izvesti po kopnu, vodi i kroz vazduh. Planer 'Буранa'je bio proizveden u zavodu za mašinogradnju u Tušinskoj oblasti kraj Moskove – imao je trup dužine 40 metara, sa rasponom krila od 24 metra i težinom oko 50 tona. Tu skalameriju je trebalo specijalnim vozilom sa bezbroj točkova prevesti kroz grad do obala reke Moskve, pa je veliki broj ulica grada morao da bude rekonstruisan: bile su proširivane, krivine ispravljane, sečene bandere i drvoredi, a trase tramvaja i trolejbusa izmenjene.
Dakle, otkrivena je jedna mala rupa na Stanici koja ispušta vazduh i tako ugrožava život astronauta koji na Stanici žive i rade. Kolika je to opasnost? Za koje vreme vazduh može kroz tu rupu da izađe toliko da se pritisak unutar Stanice smanji za jedan procenat?
Odgovor na to pitanje daje fizika, a za vas izračunao je prof. dr Dušan Mrđa.
Nešto se izgleda desilo na sastanku o Mesečevoj stanici, što opovrgava vest koju smo juče objavili. Naime, u novoj vesti koja je upravo pristigla, kaže se:
Dakle, otkrivena je jedna mala rupa na Stanici koja ispušta vazduh i tako ugrožava život astronauta koji na Stanici žive i rade. Kolika je to opasnost? Za koje vreme vazduh može kroz tu rupu da izađe toliko da se pritisak unutar Stanice smanji za jedan procenat? 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
