…Kasnije analize su pokazale da su u rasponu visina od 65...20 km (M=17,6...2) koeficijenti sila uzgona premašivali predračunske za 3...6%, ali da su ipak ostajali u zonama tolerancije. Prosto govoreći, 'Буран'je leteo bolje nego što se od njega očekivalo, oslanjajući se na višegodišnja testiranja modela u aerotunelima i suborbitne letove 'БОРова-5'[1]!....
Iz komplikovanih razloga, lično navijam za sve neameričke kosmičke programe. To se dâ naslutiti i po programima i misijama koje povremeno razrađujem i objašnjavam na sajtu. Zemlje poput Indije, Koreje, Japana, Kine, Kazahstana, Brazila ... često razmišljaju na način koji mi se dopada. Rusi su posebna priča. Imaju vanserijske ideje, ali im je realizacija užasna. Dok ne lansiraju makar jednu uspešnu međuplanetnu misiju, ne verujem im ništa. Jedna od misija koja bi me zagrejala vezana je za istraživanje Ganimeda, ali znam šta će biti na kraju – sonda će biti otkazana ili pomerena za budućnost...
KORADO KORLEVIĆ je poznati hrvatski astronom iz Višnjana i rodonačelnik astronomije u Istri. Prema podacima Minor Planet Discoverers, jedanaesti je najproduktivniji tragač za asteroidima svih vremena. U okviru Astronomskog društva Višnjan, bavi se popularizacijom astronomije i nauke uopšte i edukacijom visokomotivisane dece.
…Čim je izašla iz zone niske oblačnosti, telekamera 'Буранa', postavljena iznad glavnog prozora radi kontrole spajanja sa drugim brodom a pokrivala je gornju polusferu broda, počela je da šalje slike Kontrolnom centru a odatle svim svetskim novinskim agencijama. Pošto se zbog sila opterećenja 'Буран'sve više penjao 'ležeći na leđima', kamera na 'potiljku' je uspešno snimala crnobele slike površine ispog nje. U 320-oj sekundi leta kamera je snimila mali objekat veličine nekoliko santimetara koji je prozujao mimo kabine, koji je po svoj prilici bio deo termozaštite drugog stepena....
Dok obični smrtnici i dalje zamišljaju periferiju solarnog sistema kao ogroman i nezanimljiv region ispunjen loptama prljavog leda, dotle astronomi ne prestaju da otkrivaju velike objekte na neobičnim orbitama. Poslednje otkriće grupe naučnika predvođenih Čadom Truhiljom i Skotom Šepardom jeste transneptunski objekat 2015 TG387, nazvan 'patuljasta planeta Goblin'.
U istoriji ljudske civilizacije 4. oktobar 1957. upisan je velikim slovima. Tog dana Sovjetski Savez je uspešno uveo u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, sasvim nemaštovito nazvan Sputnjik (satelit) I. Mala metalna kugla sačinjena od aluminijumskih legura, veličine košarkaške lopte (58 cm), teška 83,6 kilograma...
• 1957. Užas i nevjerica na licima političara i znanstvenika u SAD.
>> Četvrtog dana mjeseca oktobra sada već pomalo daleke 1957. u američkom glavnom gradu ali i drugdje diljem SAD zavladala je panika. Panika kakvu nije prouzročila ni vijest da su sovjeti uspjeli ovladati tehnologijom atomske bombe (29. VIII 1949.). „ON“ je gore, sovjetski satelit Sputnik 1 nalazio se u Zemljinoj orbiti i kružio je oko Zemlje bez da mu je itko išta mogao „zabraniti“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
