22. jula 2019. u 11:13 po našem, Indija je napokon lansirala sondu 'Chandrayaan ' na Mesec. Raketa 'GSLV Mk III M1' poletela je sa SLP (Second Launch Pad) rampe kosmičkog centra Satish Dhawan. Sonda je postavljena u visokoeliptičnu početnu orbitu dimenzija 169,7×45.475 km i nagiba 21,37°. Sa ove orbite sonda će izvesti nekoliko manevara pre nego što krene prema Mesecu. Jednom kada uđe u lunarnu orbitu, postupno će smanjivati apogej sve dok se ne nađe u kružnoj orbiti visokoj 100 kilometara. Zbog toga se sletanje na Mesec neće izvoditi sve do 6. septembra iduće godine. Ako uspe, Indija će postati četvrta zemlja koja će meko postaviti sondu na Mesečevu površinu nakon SSSR-a, SAD-a i Kine. Ovo je bio 47. orbitno lansiranje ove godine i treće rakete 'GSLV Mk III' od njenog predstavljanja.
Lansiranje sonde 'Chandrayaan 2'.
'Chandrayaan 2' (sanskr. चन्द्रयान-२) jeste sonda teška 3877 kg koju čini orbiter od 2379 kg i lender od 1471 kg nazvan 'Vikram'. 'Vikram' takođe na leđima nosi mali rover od 27 kg nazvan 'Pragyan'. Orbitar 'Chandrayaan 2' ima dimenzije 3,2×5,8×2,1 metar i opremljen je solarnim panelom koja generiše najmanje 1000 vati snage. Njegova naučna misija trajaće otprilike godinu dana. Poseduje 7 naučnih instrumenata, među kojima su TMC 2 (Terrain Mapping Camera 2) i OHRC (Orbiter Camera HighResolution Camera). TMC-2, rezolucije 5 metara, zapravo je poboljšana verzija TMC-a 'Chandrayaan 1', i služiće za izradu opštih karata Meseca u 3D. OHRC će doseći rezoluciju od 32 centimetra, a jedan od njenih ciljeva biće upravo detaljno proučavanje lokacije sletanja 'Vikrama'. Pored kamera, orbiter uključuje CLASS rendgenski spektrometar, IIRS infracrveni spektrometar, radar sa sintetičkim otvorom (SAR), spektrometar neutralnih čestica CHACE 2 i solarni rendgenski senzor za merenje aktivnosti naše zvezde.
'Vikram' i orbiter 'Chandrayaan 2'.
Lender 'Vikram' i rover 'Pragyan' pre lansiranja.
Lender 'Vikram' na testiranju. Ne izgleda loše...
Orbiter 'Chandrayaan 2' sa izolacijom. Sve kosmičke sonde u kosmosu izgledaju ovako, ali ih najčešće prikazuju bez izolacije da bi se videla oprema.
Motor orbitera postaviće 'Chandrayaan 2' na trajektoriju ka Mesecu 14. avgusta, a u lunarnu orbitu će ući 20. avgusta. Prvog septembra, lender 'Vikram' će se odvojiti od orbitera, a nekoliko dana kasnije biće postavljen u orbitu 30×100 km pre konačnog spuštanja, planiranog 6. septembra. 'Vikram' će imati Langmuirovu sondu zvanu RAMBHA za proučavanje lunarne jonosfere, instrument ChaSTE za proučavanje termalnog gradijenta Mesečeve površine i seizmometar LISA. Takođe će postaviti Nasin laserski mikroretroreflektor (težak samo 22 grama!) za merenje udaljenosti od Meseca do Zemlje pomoću zemaljskih instrumenata i za eksperimente lunarne geodezije. Rover 'Pragyan' će takođe imati spektrometar APXS i laserski spektroskop LIBS.
'Chandrayaan 2' pre lansiranja na Mesec.
Lander je kršten u čast Vikrama A. Sarabhaya, koji se smatra jednim od začetnika indijskog svemirskog programa. Kontrola misije se obavlja stanice ISRO u Byalaluu, u blizini Bangalora, mada će im pomagati Nasina mreža DSN. Sletanje na Mesec će se verovatno obaviti u regiji Mesečevog južnog pola, između kratera Manzinus C i Simpelius N (70,9° južno, 22,7° istočno). Očekuje se da će 'Vikram' izdržati dve nedelje pre nego što podlegne ledenim temperaturama Mesečeve noći. A za razliku od kineskih sondi 'Chang's 3 i 4', 'Vikram' nije opremljen grejačima na bazi plutonijuma-238. Rover 'Pragyan' ('mudrost' na sanskritu) ima dimenzije 0,9×0,75×0,85 m i ima šest točkova. Moći će da se kreće brzinom od 1 santimetra u sekundi – da, slažem se, ništa osobito spektakularno – i očekuje se da će preći otprilike pola kilometra. Njegov solarni panel će moći da generiše 50 vata struje.
Faze misije.
Zona sletanja 'Vikrama'.
Šema sletanja lendera.
Projekt Chandrayaan 2 izvorno je rođen kao nastavak misije Chandrayaan 1. U načelu bi to trebala biti zajednička misija s Rusijom. Indija će napraviti rover i orbitu, dok će Rusija upravljati zemljom i bacačem. Nažalost, obje se zemlje nisu mogle složiti i Indija je odlučila sama nastaviti s tim projektom, iako je već mnogo puta otkazan. Podsjetimo, Indija trenutno također održava operativnu sondu Mangalyaan oko Marsa. Trošak misije Chandrayaan 2 iznosio je tek 140 milijuna dolara.
Originalni 'Chandrayaan 2' projekat iz 2010. godine sa ruskim lenderom. Nažalost, iako su Indusi svoj deo projekta završili na vreme, Rusi nisu pa je lansiranje odloženo za 2013. a onda za 2016. Uskoro je saradnja prekinuta.
Indijski rover je težak kao dve lubenice, trebalo bi da na Mesecu istražije otprilike 14 naših dana. Dimenzije: 0,9×0,75×0,85 m.
Projekat 'Luna Resurs/Chandrayaan 2' između Indije i Rusije.
'Chandrayaan 2' sa adapterom u vrhu rakete.
Stigle su i prve slike Zemlje sa indijske sonde.
Šematski prikaz. Posle pet uspešnih orbita oko Zemlje, koji su letilicu vodili sve bliže Mesecu, svi brodski parametri su u redu. Sledeći manebvar je ulazak u lunarnu orbitu, koji se očekuje 14. avgusta. Peta korekcija, izvedena 6. avgusta, izvršena je uključivanjem motora u trajanju od 1041 sec.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
