Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).
U prvoj epizodi novog naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ koji iz petka u petak emitujemo na internetu, dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu govori o principima na kojima se zasniva Game of Life („igra zvana život“), što je celularni automat koji je 1970. godine osmislio slavni britanski matematičar Džon Konvej (1937-2020), koji je preminuo tokom epidemije COVID-19.
240 million years ago to 250 million years in the future
Animacija započinje od danas i vraća se unazad 240 miliona godina sve do prvog superkontinenta, Pangee. Taj kontinent je nastao od prethodnih kontinentalnih jedinica pre oko 335 miliona godina, zatim je počeo da se raspada.
Zatim animacija ide unapred pa vidimo kako se Pnagea razdvojila na kontinente koje danas poznajemo. A onda produžava dalje, u budućnost još 250 miliona godina sve do nekog budućeg jedinstvenog kontinenta koji su naučnici nazvali Pangea Proxima.
Vrijeme negdje; Muhamed Muminović, njegove knjige, njegova Čolina kapa danas se čine pomalo nestvarnim. Teško je mentalno probaviti rupe u zidovima opservatorije. Stepenice ka zvijezdama srušene su.
Prezentacija nove kineske kapsule za ljudsku posadu nakon što je vraćena sa testnog leta, iz visoke eliptične orbite i pri drugoj kosmičkoj brzini. Očigledno simuliranje povratka iz Mjesečeve orbite. Veoma impresivno parče hardvera koga su Kinezi uradili za duplo manje vremena nego što su Ameri svoj Orion, koji kao i sve ostalo što NASA radi nije dovoljno finansijski poguran.
Od 200.000 pre nove ere, čovečanstvo se proširilo širom sveta i izvršilo ogromne promene na planeti. Ovaj video prikazuje svake godine te priče, i to od samog početka.
Šta mislite koliki je kvocijent inteligencije Hari Potera? Kolika, Homera i Lise Simpson i kolika Šeldona? Ili, Dart Vejdera? Ko je inteligentniji Supermen ili Šerlok Holms?
Sve ovo su izmišljeni likovi koji se javljaju u knjigama, TV serijama, filmovima i crtanim romanima.
Poređenje je napravljeno na osnovu rasprava na raznim forumima i sličnim mestima.
Približava se sezona lansiranja na Mars. Sledećeg meseca, Emirati, SAD i Kina će lansirati svoje aparate na Mars koje će stići tamo tokom februaru 2020. NASA i Kina će poslati svoje rovere na površinu, dok će UAE postaviti orbiter. Kini i Arapima će to biti prvi takav pokušaj, dok su samo SAD i SSSR uspeli da uspešno slete funksionalne sonde na tlo Crvene planete.
Koliko je prosečan čovek jedne zemlje u stanju da nauči i usvoji nova znanja? Prema tom kriterijumu je napravljeno ovo poređenje 187 zemalja sveta, a ono se zasniva na studiji "IQ i bogatstvo naroda" (Richard Lynn, Tatu Vanhanen, M. Stuart, 2002).
U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.
Od početka kosmičkog doba, ponovna upotreba elemenata kosmičkih letilica bila je nužna za smanjenje ogromnih troškova misija. Ustvari, isprva se mislilo da je najprirodniji način povratka iz kosmosa spustiti se vertikalno istom raketom kojom se uzletelo (treba samo pogledati stripove poput ikoničnog Flash Gordona ili 'Tintina na Mesecu' iz '53.). Ali realnost jednačine Ciolkovskog dovela je do otrežnjenja od ovih snova u korist raketa sa jednokratnim stepenima, efikasnijim i lakšim za izgradnju. S druge strane, tehnologija 50-ih jednostavno nije ogućavala automatsko spuštanje prvih raketnih stepeni, sem ako nisu nosili ljude, ali čak i tada je to predstavljalo veliki izazov. Zato nije čudno što su prvi projekti za ponovno korišćenje elemenata raketa uključivali upotrebu jednostavnih padobrana ili krilatih letilica koje bi iskoristile atmosferu za povratak kući.
