Prema astronomima, vodeni svetovi su jedan od najčešćih tipova planeta u našem Sunčevom sistemu. Međutim, novi rad koji su vodili Jie Li i njegove kolege sa Univerziteta u Mičigenu sugeriše da bi mogao postojati alternativni tip planete koji odgovara podacima o gustini, ali je sastavljen od potpuno drugačijeg materijala - čađi.
Jako je prijatno slušati Dejana Stojkovića kada priča o nauci. U AM imamo nekoliko njegovih članaka, a pravili smo i video razgovore u kojima je i on učestvovao. Međutim, ispostavilo se da je sve to suviše malo da bi smo upoznali ovog naučnika pa se razgovor s njim jednostavno nametnuo. Ali, molim vas, neka vas ne zavara to što govori Dejan u ovom intervjuu. Slušajući ga pomislite da je to što je on postigao jednostavno i da je eto samo imao sreće, a da je Sabina*, koju u ovom intervjuu pominjemo, pametna i vredna, samo eto nije imala sreće. Pa nije baš tako. Dejan Stojković nije postigao visoka zvanja i stekao brojna priznanja u nauci zato što je imao sreće, nego zato što je to svojim radom zaslužio i osvojio sve to.
Večeras nas očekuje zanimljiva potpuna pomrčina Mjeseca. Početak pomrčine, ulazak Mjeseca u Zemljinu polusjenku, potom i sjenku, započinje dok je još Mjesec ispod horizonta za opažače iz naših krajeva. Obzirom je događanje blizu horizonta, u večernjim satima možemo očekivati pojavu zatamnjeni, zagasito-crveni Mjesečev disk.
Već znamo dosta o tome kako se formiraju planete, ali formiranje meseca je potpuno drugačiji proces, i onaj sa kojim nismo toliko upoznati. Naučnici misle da razumeju kako je nastao najvažniji Mesec u našem Sunčevom sistemu (naš sopstveni), ali njegovo nasilno rođenje nije norma, i ne može objasniti veće sisteme meseca poput Galilejevih meseca oko Jupitera. Novo poglavlje knjige (koje je takođe objavljeno kao pre-print rad) Yuhita Shibaikea i Yanna Aliberta sa Univerziteta u Bernu raspravlja o različitim idejama koje okružuju formiranje velikih sistema meseca, posebno Galilejevih, i kako bismo ih jednog dana mogli razlikovati.
Revolucija u oblasti veštačke inteligencije možda se upravo dogodila u laboratorijai u Singapuru. Tim naučnika iz kompanije Sapient objavio je razvoj novog AI modela koji, umesto da imita način na koji jezički modeli poput ChatGPT-a obrađuju informacije, direktno kopira način na koji funkcioniše ljudski mozak.
Pomračenje će biti vidljivo iz Trebinja (ako vremenski uslovi dozvole) u narednu nedelju u večernjim časovima. Pun Mjesec će izaći oko 19:07 (za idealni ravni horizont) na niskom jugoistoku u sazviježđu Vodolije. Da bi se posmatrao potrebno je naći položaj čiji pogled nije zaklonjen brdima na jugoistoku. Kasnije kada se Mjesec podigne moći će se posmatrati iz grada.
Afrička unija je nedavno podržala kampanju za napuštanje korišćenja čuvene Merkatorove projekcije iz 16. veka, zahtevajući da vladine i međunarodne organizacije počnu da koriste mapu koja tačnije prikazuje veličinu kontinenata, posebno Afrike. Ovo nije samo politička, već i naučna tema koja se tiče matematike, geometrije i načina na koji predstavljamo našu planetu na ravnoj površini.
Jako je prijatno slušati Dejana Stojkovića kada priča o nauci. U AM imamo nekoliko njegovih članaka, a pravili smo i video razgovore u kojima je i on učestvovao. Međutim, ispostavilo se da je sve to suviše malo da bi smo upoznali ovog naučnika pa se razgovor s njim jednostavno nametnuo. Ali, molim vas, neka vas ne zavara to što govori Dejan u ovom intervjuu. Slušajući ga pomislite da je to što je on postigao jednostavno i da je eto samo imao sreće, a da je Sabina*, koju u ovom intervjuu pominjemo, pametna i vredna, samo eto nije imala sreće. Pa nije baš tako. Dejan Stojković nije postigao visoka zvanja i stekao brojna priznanja u nauci zato što je imao sreće, nego zato što je to svojim radom zaslužio i osvojio sve to.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
