Zamislite da pokušavate da odredite tačne granice ogromne, drevne šume dok stojite u njenom najgušćem srcu. Između vas i horizonta ne nalaze se samo nepregledna stabla, već i gusta magla, kovitlaci prašine i senke koji vam kradu pogled. Upravo u takvoj poziciji se nalazimo mi, stanovnici Zemlje, dok pokušavamo da mapiramo sopstvenu galaksiju.
Konačno, nakon više od 53 godine čekanja, ljudi su napustili nisku Zemljinu orbitu I četiri astronauta misije Artemis 2, izveli su bliski prolet oko Meseca, postavivši rekord za najdalje putovanje čoveka od naše planete, I zabeležili su predivne snimke I fotografije kakve nismo videli još od Apollo programa.U ovom videu govoriću o tome kako je protekla misija Artemis 2, i o tome kako će izgledati budućnost istraživanja Meseca u godinama koje slede.
Uran ostaje jedna od najzagonetnijih destinacija u našem kosmičkom komšiluku. Iako je prošlo skoro četiri decenije otkako je letelica Voyager 2 proletela pored njega 1986. godine, ovaj ledeni džin ne prestaje da prkosi našim očekivanjima. Među njegovim najfascinantnijim karakteristikama je sistem od 13 diskretnih prstenova, ali dva najudaljenija – Mu (μ) i Nu (ν) – decenijama su bila izvor naučne frustracije i radoznalosti. Nova istraživanja konačno osvetljavaju poreklo ovih neobičnih struktura, otkrivajući dinamičan svet kosmičkog bombardovanja i skrivenih nebeskih tela.
Umesto uobičajenih 12 lunarnih vrhunaca, 2026. godina nam daruje trinaestu priliku za posmatranje punog Meseca. Ova nebeska raskoš kulminiraće upravo u maju, mesecu koji će početi i završiti se pod punim sjajem našeg vernog pratioca, podsećajući nas na veličanstvenu nepredvidivost kosmičkih ciklusa.
Ljudska radoznalost nas je oduvek terala da gradimo sve veće i moćnije prozore ka kosmosu. Međutim, u eri vrhunskih opservatorija, suočeni smo sa paradoksom: naša tehnologija generiše „poplavu“ podataka koju ljudski mozak više ne može da obradi samostalno. Veštačka inteligencija (AI) u savremenoj astronomiji stoga prestaje da bude samo pomoćni softver; ona postaje neophodan simbiotski partner, digitalni sintetizator koji omogućava naučnicima da ostanu na površini u okeanu informacija. Kroz saradnju sa gigantima poput svemirskog teleskopa James Webb i nove zemaljske opservatorije Rubin, AI modeli ne samo da ubrzavaju istraživanja, već suštinski menjaju našu definiciju posmatranja univerzuma.
Kakva su predviđanja astronoma po pitanju pronalaska vanzemaljskog života u svemiru? Da li postoje neke vremenske pretpostavke kada bi mogli tako nešto pronaći? Obzirom na eksponencijalni razvitak tehnologije i uopštenog napretka nauke na tom polju... 😀
„Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić“ dodelila je prestižnu nagradu „Marko Jarić“ za 2025. godinu prof. dr Branislavu Nikoliću, redovnom profesoru Univerziteta u Delaveru, SAD. Svečanost povodom proglašenja dobitnika održana je u utorak, 17. marta 2026. godine u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.
Postoji broj koji proganja svakog fizičara, svakog astronoma i svaku osobu koja je ikada, tokom vedre noći, podigla pogled ka zvezdanom ponoru. Taj broj je toliko ogroman da prestaje da bude puka cifra i postaje fundamentalni filozofski problem: prema trenutnim procenama, u vidljivom svemiru postoji između 2 i 3 triliona galaksija. Svaka od njih u proseku udomljuje stotine milijardi zvezda, a oko tih zvezda orbitira nezamisliv broj svetova – planete u nastanjivim zonama, sa tečnom vodom i stenovitom površinom, koje strpljivo čekaju da budu otkrivene.
Univerzum je star 13,8 milijardi godina. On je dom stotinama milijardi galaksija, od kojih svaka u sebi krije stotine milijardi zvezda. Čak i ako pretpostavimo da je inteligentni život statistička anomalija, srazmere kosmosa su toliko zapanjujuće da bi on morao postojati negde "tamo napolju". Ako postoje civilizacije koje su milionima ili čak milijardama godina starije od naše, one bi do sada morale razviti tehnologiju koja prevazilazi našu maštu.
Znam da vam ovaj članak ne treba… ali s druge strane možda baš i treba. Pročitajte ga, možda će vam biti od pomoći. Jer, kad čovek umre on u digitalnom svetu nastavlja da živi i ispunjava svoje obaveze, a drage i važne fotografije i razni dokumenti postaju nedostupni porodici. Sem toga postoji i mogućnost zloupotrebe... Ipak pročitajte ovaj članak.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
