Zamislite rano jutro univerzuma, period koji astronomi nazivaju „kosmičko praskozorje“. U ovom surovom i haotičnom vremenu, svega 850 miliona godina nakon Velikog praska, nešto se ne uklapa u naše standardne kosmološke modele. Prema dosadašnjim teorijama, supermasivnim crnim rupama potrebne su milijarde godina da narastu do svojih kolosalnih proporcija. Ipak, mi ih tamo već vidimo – potpuno formirane i nezamislivo moćne. Kako je moguće da su ovi giganti postojali tako rano i šta nam njihova svetlost govori o poreklu svega što poznajemo? Odgovor se krije u specifičnom, dalekom „treperenju“ koje smo upravo, po prvi put u istoriji astronomije, uspeli da dešifrujemo.
Konačno, nakon višegodišnjeg dogovaranja u Novi Sad je, ne Prirodno matematički fakultet, s drugog kraja sveta stigao profesor Miroslav Filipović. Miroslav je profesor na Univerzitetu zapadnog Sidneja u Australiji i naš je stari prijatelj koga povremeno srećemo u AM, zatim na nekim okupljanjima astronoma itd. a ovo je prvi put da je on došao kod nas a da ne žuri nikud (zapravo žurio je, ali tek uveče).
Dana 8. i 9. juna 2026. godine, dogodiće se konjukcija Venere i Jupitera koja će biti vidljiva ok sat vremena nakon zalaska Sunca. Planete Venera i Jupiter biće udaljene 1,6 ugaonih stepeni jedna od druge. Da objasnimo šta je to konjukcija.
Postoji nešto duboko inspirišuće u posmatranju noćnog neba tokom toplih junskih večeri. Dok se dnevna vrelina povlači, svod iznad nas postaje pozornica za prizor koji oduzima dah. U junu 2026. godine, priroda nam priprema poseban dar: izuzetno blisko približavanje dva najsjajnija planetarna suseda – Venere i Jupitera. Spremite se za vizuelni spektakl koji nas podseća na neverovatnu preciznost kosmičke mehanike
Zaboravite na slike iz naučnofantastičnih filmova – stvarnost univerzuma je daleko čudnija, hladnija i ekonomski kompleksnija nego što nas Holivud uči. Naša čula su evoluirala da nas održe u životu u savani, a ne da dešifruju kosmos. Mi smo biološki ograničeni na uzak spektar elektromagnetnog zračenja i zvučne talase koji putuju kroz vazduh. Da bismo zaista razumeli stvarnost, moramo se osloniti na „proširenja“ našeg tela: infracrvene kamere koje vide toplotu, mikroskope koji otkrivaju nevidljivo i matematičke modele koji dopiru tamo gde fotoni ne mogu. Kada skinemo te biološke naočare, pred nama se ukazuje pet uvida koji iz korena menjaju način na koji posmatramo našu budućnost među zvezdama.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
