Decenijama je potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) podrazumevala osluškivanje kosmosa u nadi da ćemo uhvatiti jasan, veštački radio-signal. Još od pionirskog Projekta Ozma iz 1960. godine, astronomi su usmeravali svoje radio-antene ka pojedinačnim zvezdanim sistemima, čekajući usamljeni poziv iz dubina svemira. Ovaj pristup je bio kamen temeljac naših napora da odgovorimo na prastaro pitanje: "Da li smo sami?"
Znate li ko je pre gotovo dve hiljade godina prvi pisao o putovanju brodom do Meseca i ostalih nebeskih tela? Šta se desilo u krčmi kod “Polu zvezde” na imendan šantavog torbara? Koja je to prva spravu za putovanje kroz vreme? Da li je Branislav Nušić pisao fantastiku? Ko je Beli Vojvoda, a ko Major Tom i odakle pauci na Marsu?
Oktobar 2025. godine donosi izuzetne prilike za posmatranje Jupitera, najveće planete našeg Sunčevog sistema, i njegovih fascinantnih Galilejevih meseca. Jupiter će 1. oktobra izlaziti oko 00:30 EDT (istočno letnje računanje vremena) i sijaće impresivnom magnitudom od –2,1. Do kraja oktobra, Jupiter će biti vidljiv znatno pre ponoći, pružajući obilje vremena za posmatranje.
Kometa C/2025 A6 (Lemmon) ovih dana privlači pažnju astronoma. Trenutno je sjajnija od 6. magnitude i može se videti u jutarnjim časovima. Na svom putu tek treba da se približi Suncu i Zemlji i što znači da će postati sjajnija i po proračunima može dostići treću magnitudu. U drugoj polovini oktobra će biti u dosta povoljnom položaju za posmatranje.
Astronomi sa Prinston univerziteta predstavili su novu studiju koja ukazuje na mogućnost postojanja do sada neotkrivene planete u spoljašnjim delovima našeg Sunčevog sistema. Ova hipotetička planeta, koju su istraživači nazvali Planet Y, verovatno je veličine između Merkura i Zemlje i nalazi se na ogromnoj udaljenosti od 100 do 200 puta dalje od Sunca nego što je Zemlja.
Edvin Habl je u noći 5/6. oktobra 1923. godine, otkrio promenljivu zvezdu M31-V1. Hukerovim teleskopom od 100 inča, u opservatoriji Maunt Vilson blizu Pasadene, u Kaliforniji je napravio seriju fotografskih ploča M31-V1. Prvo je mislio da je to nova, vrsta eksplodirajuće zvezde, ali se pokazalo da se intenzitet svetlosti zvezde menja, povećavao se, smanjivao i ponovo povećavao po predvidljivom obrascu. Na jednoj fotografskoj ploči je precrtao „N”, znak za novu i zamenio ga sa „VAR!“ znakom za cefeidu, promenljivu zvezdu.
Pre tri i po milijarde godina, dve tople, vodene planete kružile su oko mlade zvezde G-tipa. Na obe površine, hemijske supe su ključale, postajale složenije i organizovale se u sićušne sfere koje su naučile da sakupljaju energiju, da se dupliraju, da evoluiraju. Na manjoj planeti, jedan oblik života je naučio da izvuče iskru energije iz minerala bogatih gvožđem. Ali nije imao vremena. Njegov svet je bio mali, jezgro mu se ohladilo, a magnetno polje ugasilo, ostavljajući krhku biosferu na milost i nemilost sunlčevom vetru.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
