NEMA! Tako je na moje pitanje odgovorio učenik osmog razreda jedne lokalne sidnejske škole. Odričan odgovor me je jako iznenadio pa sam morao da pitam učenika zašto tako misli. Kao iz topa 14-togodišnjak je odgovorio: „Ja vanzemaljce nisam video!"
Cela škola od stotinak učenika, plus sedam nastavnika i direktor su se glasno smejali, a jedino smo nas dvojica, taj učenik i ja ostali ozbiljni. Kada se sala stišala zatražio sam aplauz za dečaka. Zašto?
Pa da se ne lažemo previše: stavri su stvarno sasvim jednostavne i svako filozifiranje je teranje "maka na konac" jer: NEMA ŽIVOTA VAN ZEMLJE I NEMA VANZEMALJACA. Znam, baš sam vas razočarao. I baš mi je žao što sam morao da vam saopštim tu tužnu vest. E sad što ja to ponavljam još od onomad - to i nije toliko važno, ali izgleda da i NASA i ostala astrobiološka bratija ubrzano menja mišjenje. Kako to odjednom? Zašto to odjednom?
| Članak iz Astronomije broj 27 |
U poslednjih 6-7 mesici bio sam na nekoliko workshop-ova, seminara i simpozijuma koji se bave ovim PROBLEMOM. Na svim ovim FEST-ovima (ponekad i kvazi-nadri) intelektualizma provlačila se jedna frapantno nova Nasina teza a to je: Oprostili smo se od ideje o životu van Zemlje, bar u Sunčevom sistemu. Niko više i ne pomišlja da se ozbiljno bavi proricanjem sudbine o mogućem životu na Marsu ili Io-u ili ne daj Bože na Ganimedu. I to čak na najmanjem nivou tipa ameba i ostalih minijaturnih polu-živih organizama. Knjiga je tu stvarno zatvorena. Ne mogu da vas lažem. Majke mi! Zlobnici i obožavaoci teorije zavere krive NASU da to radi da bi sačuvala pare za nešto drugo tipa '187-km teleskop na Mesecu'. Mislim da je istina u tome da je došao red da malo pametnije (i detaljnije) pročešljamo po našoj okolini od jedno 200-300 parseka. I vidmo šta tu možemo da nađemo. Dobro ajde, i tu sam lično skeptičan da ćemo nešto novo i epohalno naći al' ...
Na jednom od ovih skupova i sam sam pokušao da doprinesem konfuziji time što sam zastupao stranu koja kaže da praktično imamo samo dve mogućnosti: jedna je da smo mi samo unikat i incident u svemiru nastao jednom i neponovljivo slučajno (ne primenjivati Marfijev zakonik ovde - vazi?), a druga je veoma zastrašujuća, a to je da nas je neko stvorio. Ne, ne šalim se uopšte sa ovom drugom hipotezom i nisam mislio na Boga. Naravno, znam da će te me pitati: a ko je storio toga što je nas stvorio i tako u nedogled... To vam dođe isto kao i pitanje tipa: a ko je stvorio Veliki prasak? Da bi se odbaranili od ovakvog svakodnevnog pitanja kosmolozi (teoretičari) su smislili odgovor u vidi cikličnosti ili spiralnosti tj. od jednog svemira do drugog pa onda opet ispočetka. Priznaćete vrlo prozaično?
Kompleksnost i najprostijeg života i kompleksnost svemira su OGROMNE i neshvatljive. OK. Bar za sada a za kasnije videcemo. Sve ovo nateralo je najpametnije mozgove da razmišljaju na druge načine o ovom pitanju. Sad ti prepametni uzimaju za ozbiljno ono što 'ludaci' već decenijama pišu po raznoraznim astrološko-vračarskim časopisima a to je: A šta je sa mogućnošću silicijumskog života? Života koji je POTPUNO dugačiji od našeg. I ako ga ima, gde je i kako da stupimo u kumunikaciju sa njim(a). Glasno-govornik ovog 'novog' pokreta je lično Pol Dajvis (Paul Davis) inače uz Stevu Hokinga najpoznatija persona moderne astronomije. Pričao sam sa njim pre nekoliko dana u mojoj kancelariji i moram da vam kažem da je "zreo za Lazu"... ma odlepio totalno... Toliko je ludo da ako nešto i ispadne iz svega toga ima da se baškarimo na Karibima sve sa lepoticama iz Silicijumske doline... J
I šta sad... ma ništa... lepo spavajte i ne sanjajte te vanzemljce. Nema ih 100-1%.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
