Nakon detaljne analize, NASA je potvrdila da je JWST sposoban da uhvati vrlo sitne detalje, a da pritom očuva fokusiranost slika sa svojih četiri moćna naučna instrumenta. Po završetku sedme i poslednje faze kalibracije teleskopa, tim Veba je održao dosta sastanaka i pretresa i svi su se jednoglasno složili da je Veb spreman da krene u svoju sledeću i poslednju seriju priprema, poznatu kao „science instrument commissioning“. Ovaj proces će trajati oko dva meseca pre početka naučnih operacija na leto.
Kalibracija teleskopa preko svih Vebovih instrumenata, koja se može videti u seriji slika, pokazuju koliko je zapravo ova opservatorija moćna.
"Ove izvanredne probne slike iz uspešno kalibrisane optike i instrumenata teleskopa pokazuju šta ljudi širom planete mogu postići kada postoji naučna vizija za istraživanje univerzuma", rekao je Li Fajnberg, menadžer optičkih teleskopskih elemenata Veba u Nasinom Centru za svemirske letove Godard.
Optički učinak teleskopa i dalje je bolji od najoptimističnijih predviđanja inženjerskog tima. Vebova ogledala sada usmeravaju potpuno fokusiranu svetlost prikupljenu iz svemira prema svakom instrumentu. Kvalitet slike koji se isporučuje svim instrumentima je "ograničen difrakcijom", što znači da je preciznost detalja koja se može videti jednako dobra s obzirom na veličinu teleskopa. Od sada se mogu samo raditi periodične korekcije primarnog ogledala kako bi se očuvao savršeni fokus.
"Sa završetkom kalibracije teleskopa, moja uloga u misiji svemirskog teleskopa Džejms Veb je završena", rekao je Skot Akton. "Ove slike su duboko promenile način na koji ja vidim univerzum. Okruženi smo simfonijom stvaranja; Galaksije su svuda! Nadam se da svi na svetu mogu da ih vide."
Kontrolne slike oštro fokusiranih zvezda na polju pogleda svakog instrumenta pokazuju da je teleskop u potpunosti poravnat i u fokusu. Za ovaj test, Veb se usmerio u deo Velikog Magelanovog oblaka, male satelitske galaksije Mlečnog puta, obezbeđujući gusto polje od stotine hiljada zvezda širom svih senzora opservatorije. Veličine i pozicije slika prikazanih ovde prikazuju relativni raspored svakog Vebovog instrumenta, a svaki pokazuje na blago pomeren deo neba u odnosu na drugi. Vebova tri instrumenta za obradu slika su NIRCam (slike prikazane ovde na talasnoj dužini od 2 mikrona), NIRISS (slika prikazana ovde na 1,5 mikrona) i MIRI (prikazan na 7,7 mikrona, duža talasna dužina koja otkriva emisiju međuzvezdanih oblaka kao i zvezdane svetlosti). NIRSpec je spektrograf koji može da pravi slike, kao što je slika prikazana ovde. Tamne regije vidljive u delovima NIRSpec podataka posledica su struktura njegovog mikrošuter niza, koji ima nekoliko stotina hiljada kontrolnih roletni koje se mogu otvoriti ili zatvoriti da bi se izabralo koje svetlo se šalje u spektrograf. Na kraju, Vebov senzor lepog navođenja prati zvezde vodiča kako bi precizno usmerio opservatoriju. Njegova dva senzora se obično ne koriste za naučno snimanje, ali mogu da snimaju slike kao što su one prikazane ovde. Podaci o slici se koriste ne samo za procenu oštrine slike već i za precizno merenje i kalibraciju sitnih izobličenja slika i poravnanja između senzora kao deo Vebovog ukupnog procesa kalibracije instrumenata.
Svaki Vebov instrument je visoko sofisticiran skup detektora opremljen jedinstvenim sočivima, maskama, filterima i prilagođenom opremom koja mu pomaže postigne ciljane rezultate. Specijalizovane karakteristike ovih instrumenata biće konfigurisane u različitim kombinacijama tokom faze ispitivanja instrumenata kako bi se u potpunosti potvrdila njihova spremnost za naučna otkrića.
Iako je poravnavanje teleskopa završeno, neke aktivnosti kalibracije teleskopa ostaju kao deo naučnog testiranja instrumenata, teleskop će morati da pokaže termalnu stabilnost prilikom promene ciljeva koje snima. Pored toga, tekuća posmatranja će na svaka dva dana pratiti fokusiranost primarnog ogledala i kada je to potrebno primenjivati ispravke kako bi svih 18 segmenata bilo zaključano na fokusnim pozicijama.
Razlika u oštrini i preciznosti primetna
WISE (Wide-field Infrared Survey Explorer) je NASAin infracrveni svemirski teleskop koji je lansiran decembra 2009. godine.
SPITZER je treći infracrveni svemirski teleskop koji je lansiran avgusta 2003. godine, posle IRAS (1983) i ISO (1995). Ovo je prvi teleskop koji je u zemljinoj orbiti i prati Zemlju oko Sunca, koju je kasnije koristio i Kepler.
JWST je lansiran prošle godine decembra meseca, ali je zapravo tek posle mesec dana stigao na planiranu lokaciju za njegovo parkiranje, to je tačka L2. Tek skoro je završio složeni proces kalibracije (o čemu će biti reči u narednoj objavi) ali kako stvari stoje za sad, slede nam uzbudljiva istraživanja ovim teleskopom.
Credit: NASA/STScI
Zašto se toliko kilavi sa teleskopom Džejms Veb
Lansitranje J. Webb teleskopa ponovo odloženo
Why NASA\'s new telescope is taking so long
Teleskop Džejms Web stigao na novu lokaciju
Ispitivanja teleskopa “Džejms Veb” na minus -233oC
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
