Pre 68 godina otkriven je Saturnov satelit nazvan po jednom od 12 Titana. Bio je to prvi otkriveni planetni pratilac nepravilnog oblika, i od njega je i danas veći jedino nepravilni Neptunov mesec, Proteus. Ono što sve naučnike čudi jeste njegova sunđerasta struktura, jer je njegova poroznost 46%.
Opširnije: Saturnov mesec Hiperion
Write comment (0 Comments) 
Od kako je 1971. američki brod “Mariner 9” detaljno snimio Marsove mesece, najprihvatljivija fipoteza je da su ta tela zapravo zarobljeni asteroidi. I Fobos i Dejmos imaju nepravilne oblike kao i asteroidi, a njihovi spektri se podudaraju sa telima D-tipa, tamnim asteroidima bogatim organskim i isparljivim materijama koji verovatno potiču iz Kajperovog pojasa.
Opširnije: Veliki sudar koji je formirao Marsove mesece
Write comment (0 Comments) 
Prošle nedelje digla se velika prašina oko vesti vezanih za podzemne okeane na svetovima spoljnjeg Sunčevog sistema. Objavljeni su radovi koja podržavaju hipotezu da Enkelad, Saturnov mesec, predstavlja ni manje ni više nego evidentni hidrotermalni izvor. S druge strane, objavljeno jepostojanje okeana na Ganimedu, najvećem Jupiterovom satelitu. Obe vesti po svojim implikacijama nadmašuju priču o prikladnosti delova spoljnjeg solarnog sistema za stanovanje, ali su naletele na različit tretman u medijima, tretman koji je napravio ozbiljnu konfuziju u vezi sa tim vanzemaljskim “okeanima”. Zato što oni nisu svi isti.
Opširnije: Ganimedov okean i tajanstvena mora spoljnjeg solarnog sistema i mediji
Write comment (0 Comments) 
Stigne tako poneko pitanje koje bi moglo biti interesantno i drugim čitaocima. Evo jednog takvog:
Opširnije: Zašto je Mesec tako velik? – pita čitalac
Write comment (0 Comments) 
Stanje astronomije u našim medijima se popravlja i sad više nema uobičajene drame i histerije kada Mesec na svom putu oko Zemlje priđe malo bliže. A kad se dogodi da pun Mesec dođe u perigej astrolozi se upiške od sreće.
Opširnije: Super Mesec - stanje redovno!
Write comment (0 Comments) 
Od kako je sovjetska sonda „Луна 3“ 1959. godine snimila tamnu stranu Meseca, jedna od najvećih enigmi predstavlja pitanje zbog čega ta hemisfera nema karakteristične tamne mrlje na površini, poznate nam kao mora? Posle mnogo godina istraživanja, možemo da čujemo odgovor: lunarna kora je mnogo deblja na suprotnoj strani, a pošto su mora na bližoj strani nastajala kao produkt bazaltne lave koja je ispunjavala udarne kratere, lava nikada nije uspela da stigne do površine druge polulopte. To je u redu, ali odgovor nije kompletan, jer ne objašnjava zbog čega je kora deblja na drugoj strani.
Opširnije: Zašto na drugoj strani Meseca nema 'mora'?
Write comment (0 Comments) 
Naučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, takozvani baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Science” objavio je rad vođen Katarinom Miljković koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorenim masivnim udarima.
Opširnije: GRAIL: zašto velikih basena ima više na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
