Evropski okeani bogati kiseonikom?
- Detalji
- Kategorija: Sateliti
- Datum kreiranja: sreda, 14 oktobar 2009 19:45
- Autor Draško Dragović
Istraživači koji love znakove života van Zemlje već dugo bacaju oko na daleku Evropu, jer nekoliko tragova na površini ovog zaleđenog meseca – uključujući svetlu boju, mrežu dugačkih fraktura i teren bez kratera – sugerišu mogućnost da se ispod zaleđene kore možda krije ogroman okean. Nedavno je u naučnom časopisu „New Science“ objavljeno da je jedan naučnik izračunao da taj hipotetički okean možda sadrži 100 puta više kiseonika nego što su prethodni modeli dozvoljavali – dovoljno da 3 miliona tona ribe, ili nekog dugog Evropinog ekvivalenta, živi bez problema.Opširnije: Evropski okeani bogati kiseonikom?
Neophodno je da se lenderi i roveri konačno spuste u polarne regione našeg Meseca. Zapanjujuće je da u čitavoj dosadašnjoj svemirskoj istoriji nije bilo nijedno ateriranje u toj naučno vrlo interesantnoj oblasti Meseca.
U cilju priprema za istorijski program „Apollo", Amerikanci su tada u roku od samo godinu dana, od 10. avgusta 1966. do 1. avgusta 1967., lansirali pet letilica iz programa „Lunar Orbiter", čiji je cilj bio detaljno fotografisanje i mapiranje Mesečeve površine. Tom prilikom je snimljeno 99% površine, sa rezolucijom od 60 metara, pa i bolje. Prve tri letilice iz ove uspešne porodice su bile zadužene da snime 20 lokacija koje su tada ulazile u uži izbor za buduća sletanja ljudi na Mesec, dok je „Lunar Orbiter 4" slikao dalju stranu Meseca, a „Lunar Orbiter 5" isprobavao kamere srednje (20 m) i visoke (2 m) rezolucije na 36 prethodno odabranih naučnih lokacija.
