Kometa McNaught. Foto: Boris Štromar

Ko je nije gledao kometu McNaught januara 2007.godine ima puno razloga da žali za propuštenom prilikom da uživa u jedinstvenom događaju. Ko ju je gledao, pričaće. Kometa je zasijala mimo očekivanja snažno, pa je prevazišla i prognoze našeg Ratka Miljkovca koji ju je najavio u prošlom broju As­tronomije. Kada je dostigla maksimum svog sjaja (14. januara) šljaštila je snagom -5,1 m i ako izuzmemo Sunce i Mesec bila je najsjaniji nebeski objekat. Ni Venera se nije mogla meriti s njom. Kometa se lepo videla golim okom odmah nakon za­laska Sunca, dakle u sumrak.

Članak preuzet iz Astronomje broj 24

Kometu je otkrio avgusta meseca 2006. australijski as­tronom Robert McNaught. Biće zapamćena kao jedna od nekoliko najsjajnijih kometa u nekoliko zadnjih vekova. Najverovatnije je više nikad nećemo videti.

Kometa McNaught Foto: Marko Vidović

NAJSJAJNIJE KOMETE U POSLEDNJA DVA VEKA

Velika kometa iz 1744.

Zapažena je 29. novembra godinu dana ranije. Kada se približila Suncu naglo joj je porastao sjaj. Sredinom januara 1744. dostigla je prvu magnitudu i razvila rep dugačak sedam stepeni. Sredinom februara pustila je i drugi rep i bila je sjajna kao Venera. Krajem meseca njen sjaj je dostigao -7 m i videla se i po danu iako se nalazila svega 12 stepeni od Sunca.

Velika kometa iz 1843.

27. februara 1843. ova kometa je proletela na svega 202.000 kilometara od fotosfere Sunca. Tog datuma videlo se njeno blještavo jezgro i kratak rep u sred dana. Kasnije se njen rep produžio na preko 320.000.000 kilometara. To je više od prosečnog rastojanja Marsa od Sunca (227,9 miliona kilom­etara je srednje rastojanje Marsa od Sunca).

Velika septembarska kometa iz 1882.

To je najverovatnije bila najsjajnija kometa ikad viđena. Uočili su je italijanski mornari na južnoj hemisferi 1. septem­bra. Dve nedelje kasnije mogla se videti po danju, a 17. sep­tembra je prošla na 424 000 kilometara od površine Sunca. Blještala je srebrnkastim sjajem i bila je jedva nešto bleđa od Sunca.

Velika januarska kometa iz 1910.

Uočili su je radnici rudnika dijamanata u Južnoj Africi 13. januara 1910. Nekoliko dana kasnije pronela se vest da je to Halejeva kometa, što su potom astronomi demantovali. Hale­jeva kometa se pojavila tri meseca kasnije i nije imala toliko snažan sjaj. Velika januarska kometa je sijala jače od Venere i ostala je zabeležena u istoriji kao jedna od najsjajnijih.

Skjellerup-Maristany, 1927

Kada je početkom decembra 1927. zapažena sijala je sjajem treće magnitude. 18. decembra njen sjaj je narastao do -6 m i videla se po danu. Narednih dana sjaj joj je brzo opadao ali ostao je upamćen njen 40 stepeni dug rep koji se video do kraja meseca.

Ikeya-Seki, 1965

Ova kometa je zapamćena kao najsjajnija kometa 20- tog veka. 21. oktobra prošla je na 1 245 000 kilometara od centra Sunca. Videla se kao blještav objekat iako se nala­zila svega jedan do dva stepena od Sunca. Ljudi su je pos­matrali zaklanjajući šakom Sunce. U maksimumu, po nekim osmatračima, bila je deset puta sjajnija od Meseca i dostizala je -15 m. Zatim se raspolutila, ali je i dalje puštala 120 700 800 dug rep.

West, 1976:

Početkom marta 1976. ova kometa je dominirala jutarnjim nebom severne Zemljine hemisfere. Otkrio ju je novembra 1975. na fotografiji danski astronom sa Južne evropske opser­vatorije u Čileu, Ričard Vest (Richard West). Sledećih dana kometa je pokazala sjajno jezgro i dug dobro razvijen rep.

***

Još jedan zanimljiv članak

Verovanja o kometama, priroda kometa, kako da
pronadjete svoju kometu....