Opservatorije

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej

 nso dkist poster h sm

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej, Nacionalne naučne fondacije, sa najjasnijim slikama Sunca ikada snimljenim najmoćniji je solarni teleskop na svetu. Izgradila ga je i njime upravlja Nacionalna solarna opservatorija (NSO), istraživački centar kojim upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u skladu sa sporazumom o saradnji sa Odeljenjem za astronomske nauke Nacionalne naučne fondacije.

Opširnije: Solarni teleskop Daniel K. Inoujej

Write comment (3 Comments)

Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije

Arecibo 3

Malo je opservatorija koje su tako kultne kao Arecibo iz Portorika. Pojavljivao se u mnoštvu dela fantastike, bilo direktno bilo kao 'futuristički' prizor, iako je njegova najpoznatija pojava nesumnjivo bila u filmu 'Contact' prema romanu Carla Sagana. Njegov položaj, izgrađen je u prekrasnom pejzažu između brda iskorištavajući prirodnu depresiju u terenu i s bujnom vegetacijom oko i ispod parabole teleskopa, stvorio je jedinstveno, gotovo čarobno okruženje. Antena Arecibo je dovršena 1963. godine i do 2016. je predstavljala najveći radio teleskop na svetu, s impresivnih 305 metara u prečniku. Nažalost, duga i plodna istorija ove opservatorije završila se 1. decembra 2020, kada se 820-tonska platforma obešena na visinu od 150 metara srušila na glavnu antenu, uzrokujući ozbiljnu štetu.

 

Opširnije: Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije

Write comment (0 Comments)

Nakon havarije radio teleskop Arecibo prestaje sa radom

arecibo XI2020

Možda i najčuveniji i najpopularniji radio teleskop na svetu, nakon gotovo šest decenija posmatranja, prestaje sa radom. Posle više havarija sa kablovima u poslednje vreme ovaj ponos astronomije doživeo je još jedan udar i više ne može da se popravlja.

 

Opširnije: Nakon havarije radio teleskop Arecibo prestaje sa radom

Write comment (0 Comments)

Teleskopi na Mesecu

FARSIDEPROJECT

A možda će još bolje rešenje biti izgradnja opservatorija na Mesecu. To bi zapravo bilo idealno rešenje iz mnogo razloga. Mesec se oko svoje ose obrće 30 puta sporije (Sinodički mesec) nego Zemlja oko svoje ose i teleskopi na Mesecu će moći mnogo duže da osmatraju u kontinuitetu, nego zemaljski, jer noć na Mesecu traje po dve naše nedelje. Sem toga, na Mesecu ne postoji atmosfera koja inače ovde na Zemlji blokira ultraljubičasto i drugo zračenje, a nema ni oblaka, turbulencije zraka, nema vlage, nebo je uvek kristalno vedro.

Opširnije: Teleskopi na Mesecu

Write comment (0 Comments)

Imaju li oblake vansolarne planeta

maxresdefault

Dobro rešenje za ovakva istraživanja je plan Evropske svemirske agencije da u kosmos pošalje Svemirski teleskop ARIEL (Atmospheric Remote-sensing Infrared Exoplanet Large-survey). Ta letelica će služiti za istraživanje atmosfera vansolarnih planeta. Istina, biće lansirana tek 2028. godine pa ćemo se načekati, ali biće to zbilja moćan teleskop jer je plan da osmotri čak hiljadu vansolarnih planeta u infracrvenoj svetlosti.

 

Opširnije: Imaju li oblake vansolarne planeta

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Kizza said More
    Zanimljivo otkriće. Nejasna je ta... 22 sati ranije
  • Baki said More
    Stručnjaci trenutno procenjuju... 1 dan ranije
  • mikac04 said More
    haha, toliko tekstova, auu, odlicno... 2 dana ranije
  • mikac04 said More
    bravo autoru, hvala 2 dana ranije
  • mikac04 said More
    odlican text 2 dana ranije

Foto...