.
.. sad, nije da ne smete, ali bolje je da vas tamo ne vidimo.
Gradi se opservatorija!
Pišući nedavno o 10 najvećih teleskopa na svetu, dobio sam od čitalaca par korisnih saveta. Prvo, nisam u text uvrstio kinesko čudo, pravog rekordera ’FAST’, a nisam pomenio ni ’ruskog monstruma’, skalameriju veću od 6 fudbalskih terena. Pravi razlog nedostatka mog spiska su bile, pored nepoznavanja materije, različite kategorije (šta znači ’najveći’? – najteži, najveći prečnik pojedinačnog tanjira, najveća ukupna prijemna površina, itd.), a i izvori koje sam čitao. Naime, koristio sam neke engleske sajtove, po kojima su najveći teleskopi uglavnom njihovi, što jeste patriotski ali je – netačno. Zato sam odmah popravio grešku i napisao o Kinezu a danas ću i o Rusu.
Nedavno sam pisao o 10 najvećih paraboličnih 'tanjira' na Zemlji, ali nisam pomenuo najveći jer (navodno) još nije bio zvanično aktiviran. Zato ću sad da ispravim tu svetsku nepravdu i predstavim svakako jedno od najvećih čuda savremene astronomije, teleskop sa tanjirom prečnika 500 metara!
Zahlađenje koje je nakon Nove godine pristiglo u naše krajeve punim je „imenom i prezimenom“ opravdalo kalendarsku zimu. Neovisno da li se nalazimo na kontinentu ili u blizini mora temperatura zraka ni danju se ne usuđuje „proviriti“ preko točke ledišta.
Pre bezmalo mesec dana pisali smo da Zlatko Orbanić iz Pule, našim čitaocima poznat po izvrsnim astrofotografijama, gradi svoju opservatoriju. Radovi na ovoj opservatoriji se odvijaju prema planu i evo šta kaže Zlatko:
Prema funkcionalnosti postoje dve vrste malih, privatnih opservatorija. Jedne su one koje ne rade, a druge koje rade. Razumljivo, nas interesuju ove druge i zato nas je obradovala vest da je Zlatko Orbanić iz Pule započeo izgradnju svoje opservatorije.
Džinovski radio-teleskop Arecibo je naučni instrument kakvom nema parnjaka nigde na svetu. Za istraživače planeta, nema mu premca u otkrivanju prirode objekata u blizini Zemlje (NEO), a neizostavno je oruđe u našim nastojanjima da proučavamo i smanjimo rizike od potencijalno opasnih asteroida. Korišćen je za studiranje svega, od leda na Merkuru do jezera na Titanu. Ali njegovo održavanje je skupo, pa je agencija koja ga finansira, Državna naučna zadužbina (NSF), kojoj je ovogodišnji budžet smanjen, počela da razmišlja na koji bi način mogla da ga u sledećoj dekadi ugasi.
Posle 40 godina čekanja na veliki teleskop u Srbiji počev od sredine sedamdesetih godina prošlog veka kada je pokrenuta inicijativa za izgradnju izdvojene visinske astronomske stanice u Srbiji, veliki teleskop konačno je stigao!
Miodrag Sekulić, Sekula, sa Vidojevice javlja:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
