Solarni teleskop Daniel K. Inoujej, Nacionalne naučne fondacije, sa najjasnijim slikama Sunca ikada snimljenim najmoćniji je solarni teleskop na svetu. Izgradila ga je i njime upravlja Nacionalna solarna opservatorija (NSO), istraživački centar kojim upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u skladu sa sporazumom o saradnji sa Odeljenjem za astronomske nauke Nacionalne naučne fondacije.

nso dkist poster h

Planiranje je započelo pre skoro tri decenije, izgradnja 2010. godine, a prve solarne slike opservatorija je snimila krajem 2019. Očekuje se da će solarni teleskop biti operativan najmanje 44 godine, ili četiri solarna ciklusa, sve do 2060-ih.

Nalazi se na opservatoriji Haleakala na ostrvu Maui, na Havajima. Na nadmorskoj visini od preko 3 000m, okružena okeanom, lokacija ima tamnoplavo nebo potrebno za posmatranje slabe korone sunca i niske vazdušne turbulencije atmosfere. Bazni objekat se nalazi u Pukalaniju a data centar u sedištu NSO-a u Boulderu,u Koloradu.

dkist first sunspot crop image full 2

Razumevanje i predviđanje ponašanja Sunca i njegove dinamike nam je sve važnije. Primarni cilj solarnog teleskopa Inoujej je posmatranje magnetnih polja na Suncu, koja su izvor sunčevih baklji i izbačaja koronalne mase, koje mogu nepovoljno da utiču na Zemlju, na našu tehnologiju, kao što su električne i komunikacione mreže. On treba da nam približi magnetizam Sunca na manjim skalama od onih koje su nam do sada bile pristupačne, dajući nam novo svetlo na pokretače svemirskog vremena.

Primarno ogledalo solarnog teleskopa Inoujej

Sa prečnikom 4,23m, primarno sferno ogledalo sakuplja sedam puta više svetlosti od bilo kog solarnog teleskopa na svetu. Teleskop prima infracrvenu i vidljivu svetlost i posmatra detalje na Suncu u širini od 25km. To je kao da se ostrvo Manhetn posmatra sa udaljenosti od 150 miliona kilometara!

img 0776

Ogledalo je proizvedeno u Schott AG u Nemačkoj od 0,0726m debelog zerodura, specijalizovane staklokeramike koja održava svoj oblik čak i na ozbiljnim temperaturnim promenama. Masa mu je 3,6t.

Poliranje je radilo više od 50 ljudi, 5 meseci na Koledžu optičkih nauka Univerziteta u Arizoni i završeno je 2015. godine. Ogledalo je polirano do hrapavosti površine manje od 2nm. To je otprilike veličina molekula vode ili manje od prečnika lanca DNK. To znači, da kada bi se ogledalo proširilo do prečnika Zemlje, najveća kvrga na njegovoj površini bila bi veličina zrna peska!

 
 grafik

Na krajnje odredište na Haleakalu na Mauiju donešeno je  2017. godine. Tamo je 2018. godine presvučeno tankim slojem aluminijuma koji pruža visoko reflektujuću površinu potrebnu za optičke i infracrvene talasne dužine.

U toku rada teleskopa gravitaciona sila savija ogledalo. Da bi zapažanja bila što oštrija i jasnija, aktuatori pod pritiskom vazduha i tečnosti deluju na zadnju stranu ogledala kako bi zadržali njegov oblik.

Izvor: NSO

 

 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 

 


Komentari  
Joza
0 #3 Joza 14-01-2021 18:15
Kada govorimo o uticaju gravitacije, odnosno sopstvene težine ogledala, postoji drastična razlika između onih sila koje deluju na ogledalo kada je ono postavljeno horizontalno, odnosno kada je teleskop uperen u zenit, i onih koje deluju kada je ogledalo okrenuto na bok odnosno kada je teleskop gleda prema horizontu.

Ako zamisliš da je ogledalo napravljeno od nekog mekšeg materija sile i deformacije će ti biti jasnije i očiglednije.

Sa druge strane, kao kriterijum kvaliteta, imamo uslov da celokupna površina ogledala ne sme da odstupa više od 1/4 talasne dužine svetlosti od površine idealne parabole. S obzirom na veličinu i težinu ogeldala ovaj uslov bi lako bio narušen naginjanem ogledala. Zbog toga se prave posebna oslanjanja za ogedalo i korigovanje koje je opisano u članku.
Neđo
0 #2 Neđo 14-01-2021 10:47
Kako gravitacija savija ogledalo? Zar ona ne djeluje na cijelu povrsinu ogledala?

I kog nivoa su ta savijanja? Ocigledno preko ta 2nm koliko je najveca neravnina na njemu.
marino1
0 #1 marino1 13-01-2021 19:33
moćnoo!
Dodaj komentar