Jedna od najpoznatijih slika svemirskog teleskopa Hubble je slika „Ultra-duboko polje“ (Ultra deep field), na kojoj je hiljade galaksija nastalih nekoliko stotina miliona godina od Velikog praska. Hubble je stotinama sati snimao jedan delić do tada praznog neba, počev od septembra 2003. godine, a astronomi su prvi put otkrili ovaj kolaž galaksije 2004. godine, sa novim zapažanja u narednim godinama.

Nasin sledeći teleskom Nancy Grace Roman Space Teleskop ima isti otvor objektiva od 2,4 m, kao i Hubble, ali moći će da fotografiše područje neba najmanje 100 puta veće od Hubbla sa istom oštrinom slike. Među mnogim stvarima koja će omogućiti takav široki pogled na kosmos, astronomi razmatraju i mogućnosti da sa novim teleskopom snime ultra-duboko polje. Na toj slici bi se moglo naći čak i milion galaksija. Takvo istraživanje moglo bi otkriti nove uvide u širok spektar tema od formiranja zvezda do načina na koji se galaksije grupišu u klastere.

Roman svemirski teleskop davaće slike 100 puta veće od Hubblovih.

Roman teleskop će omogućiti nova naučna otkrića u svim oblastima astrofizike, od Sunčevog sistema do ivice vidljivog univerzuma. Veći deo posmatranja teleskopa Roman biće posvećen posmatranjima raznih velikih prostora na neba. Međutim, određeno vreme posmatranja biće dostupno i astronomskoj zajednici da zatraži druge projekte. Romanovo ultra-duboko polje moglo bi u velikoj meri koristiti naučnoj zajednici, kažu astronomi.

Romanovo ultra-duboko polje moglo bi biti slično Hubblovom ultra-dubokom polju sa ekspozicijom u jednom pravcu od nekoliko stotina sati da bi se dobila izuzetno detaljna sliku vrlo bledih, udaljenih objekata. Dok je Hubble na ovaj način snimio hiljade galaksija, Roman bi snimio milione. Kao rezultat, to bi omogućilo nova naučna otkrića i znatno poboljšalo naše razumevanje univerzuma.

Jedan od najvećih izazova misije teleskopa Roman biće spoznaja kako analizirati obilje naučnih informacija u velikim skupovima podataka koje će teleskop stvoriti. U određenom smislu, Roman će stvoriti nove mogućnosti ne samo u pogledu pokrivenosti neba, već i u rudarenju podataka.

Romanovo ultra duboko polje sadržavalo bi informacije o milionima galaksija, previše da bi ih istraživači mogli proučavati jednu po jednu. Mašinsko učenje, oblik veštačke inteligencije, biće potrebno za obradu masivne baze podataka. Iako je ovo izazov, to će takođe biti i prilika za nova otkrića.

Nažalost, moraćemo da sačekamo do 2025. god. za kada je planiran početak rada Roman teleskopa.

 
https://www.youtube.com/watch?v=u0ihatxXQFI

Izvori:

https://roman.gsfc.nasa.gov