Malo je opservatorija koje su tako kultne kao Arecibo iz Portorika. Pojavljivao se u mnoštvu dela fantastike, bilo direktno bilo kao 'futuristički' prizor, iako je njegova najpoznatija pojava nesumnjivo bila u filmu 'Contact' prema romanu Carla Sagana. Njegov položaj, izgrađen je u prekrasnom pejzažu između brda iskorištavajući prirodnu depresiju u terenu i s bujnom vegetacijom oko i ispod parabole teleskopa, stvorio je jedinstveno, gotovo čarobno okruženje. Antena Arecibo je dovršena 1963. godine i do 2016. je predstavljala najveći radio teleskop na svetu, s impresivnih 305 metara u prečniku. Nažalost, duga i plodna istorija ove opservatorije završila se 1. decembra 2020, kada se 820-tonska platforma obešena na visinu od 150 metara srušila na glavnu antenu, uzrokujući ozbiljnu štetu.
Adios Arecibo!
Pre nekoliko dana Nacionalna fondacija za nauku (NSF), organizacija zadužena za opservatoriju Arecibo, objavila je svoju odluku o napuštanju mitskog objekta otvarajući put za više nego izvesno rušenje. Odluka je donešena nakon provere lošeg stanja kablova vešanja platforme. Ti su kablovi poslednjih godina oštećivani od nekoliko uragana, iako je istina da je njihovo održavanje očito poboljšano. 10. avgusta pao je jedan od kabela, stvarajući veliku rupu između hiljada perforiranih aluminijumskih ploča koje su činile parabolu. 6. novembra je pukao i drugi kabl. Pad platforme s instrumentima nekoliko nedelja kasnije zapečatio je konačnu smrt opservatorije koja svakako nije zaslužila takav nedostojan kraj. Sada ostaje samo da čekamo njeno rušenje i demontažu.
Ostaci platforme rasuti po anteni.
NASA i NSF su brzo objasnili da nestanak mitske opservatorije praktički neće imati uticaja na radio astronomiju, jer već postoje drugi objekti s boljim pokrivanjem neba. Antena Arecibo je bila fiksna i mogla je pristupiti samo području neba koje odgovara konusu vidljivosti od 40º oko lokalnog zenita. Ostale antene širom sveta su manje, ali mogu da se pokreću i stoga su sposobne da promatraju čitavu nebesku kupolu i prate svoje ciljeve po nebu, kompenzirajući rotaciju Zemlje. I, zaista, ovo je istina. Međutim, prava prednost Areciba nije bila u njenoj ulozi radio-teleskopa, već u njenoj ulozi radarske antene, 'supersile' koja je omogućavala proučavanje svih vrsta objekata u Sunčevom sistemu, posebno NEO asteroida u blizini Zemlje (opservatorija nije otkrivala nove asteroide, ali je mogla da određuje njihove orbite s velikom preciznošću). Astronomskoj zajednici će zasigurno nedostajati Arecibova snaga radara od 25 teravata. Svakako, postoje i druge antene koje ispunjavaju istu funkciju, poput onih smeštenih u Goldstoneu ili poznati VLA - koje se takođe pojavljuju u 'Contactu' i, takođe, u '2010: Odyssey Two' - ali na svetu nema mnogo objekata ove vrste, a nadalje, Arecibo je imao prednost što je zahvaljujući svojoj snazi mogao da 'vidi' dalje od svih njih. Ne grešite dušu: gubitak Areciba predstavlja ozbiljan udarac za ovu granu astronomije.
Oštećenje teleskopa usled pucanja jedne sajle, pre nego što je otpala platforma (snimak iz kosmosa).
Simbolično je da se nestanak Areciba događa nekoliko meseci nakon što je kineski radio teleskop FAST(Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope), takođe poznat kao 'Nebesko oko'. Poput Areciba, FAST je fiksna antena izrađena uz pomoć terena, ali zahvaljujući promeru od 500 metara, daleko premašuje veličinu Areciba (iako trenutno u svakom trenutku može iskoristiti samo efektivni otvor od 300 metara). FAST je za sada samo radio teleskop i nema mogućnost istraživanja Sunčevog sistema pomoću radara, mada se očekuje da će instrumenti ove vrste biti instalirani u budućnosti. U svakom slučaju, teško je pobeći od paradoksa situacije: dok se u jednoj zemlji divovskoj opservatoriji dopušta da propada dok se ne uruši i postane lak plen nevremenima, u drugoj je izgrađena nova antena, slična ali mnogo veća. Još jedan znak vremena je da NASA pregovara o mogućoj zameni za Arecibo... sa američkom vojskom. Nije iznenađenje da Kosmičke snage SAD imaju velik interes za kontrolisanje cislunarnog kosmosa pomoću vrlo moćnog kosmičkog radara.
Kineski radio teleskop FAST. O njemu sam davno već pisao.
Opservatorije nisu katedrale, iako se ponekad naprave takve analogije. One su praktični objekti posvećeni vrlo specifičnoj svrsi: baviti se naukom. Ponekad zastarevaju i zamenjuju se. I premda je za ljude koji su im posvetili život to krupan gubitak, u velikoj šemi stvari se ništa ne događa. No, gubitak Areciba nije posledica činjenice da ga je zamijenila druga opservatorija s boljim karakteristikama, niti je rezultat nesreće. Lenjost i nedostatak održavanja odgovorni su za to što čovečanstvo više nema ovaj objekt, koji iako nije bio jedinstven, bio je ključan za istraživanje Sunčevog sistema.
Poruka sa Areciba.
Za mene će Arecibo uvek ostati mesto odakle je naša vrsta svesno i planirano poslala svoju prvu međuzvezdanu poruku kako bi komunicirala s drugim inteligentnim bićima. 16. novembra 1974. opservatorija Arecibo je poslala signal koji je sadržavao poruku koji je stvorio tim predvođen Frankom Drakeom i u kojoj je takođe sudelovao i Carl Sagan. Poruka, upućena globularnom jatu M13, stići će do svog odredišta za 25.000 godina. Poput poruka na sondama 'Pioneer' ili 'Voyager', na kojima su takođe učestvovali Sagan i Drake, signal je više bio poruka namenjena nama nego nekoj inteligentnoj vrsti. Suočeni sa svetom podeljenim proizvoljnim granicama i prepunom sukoba koji su pretili da okončaju našu civilizaciju, signal je jasno stavio do znanja da su sva ljudska bića, bez obzira na zemlju porekla, godine ili političku orijentaciju, bila ista: vrlo znatiželjna mala bića na bazi ugljenika i s DNK kao genetskim materijalom. Na kraju poruke, odmah ispod figure koja je predstavljala čoveka, postojala je silueta antene Arecibo, način kojim se hipotetičkim vanzemaljcima ukazivalo da su autori tehnološka bića sa sposobnošću izgradnje ogromne antene za komunikaciju hiljadama svetlosnih godina daleko s drugim inteligentnim bićima. Danas ta antena koja simbolizuje čovečanstvo više nije s nama, ali signal koji je emitovala pre 46 godina nastaviće da se neumorno kreće brzinom svetlosti kroz međuzvezdani prostor dugo nakon što svi mi budemo nestali.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
